Delo

ДРПА ГОРА У ПОЧЕТКУ XVII ВЕКА I I которскога провидура. у чијем су се суседству дешавали дога^аји, према којима се није могло остати равнодушним. Из тих депеша видимо да Брда и Црна Гора беху саставни део скадарског санџаката. Племена су живела својим племенским жпвотом, у међусобној завади или слози према приликама које су им стварале прво или их нагониле на друго. Као и арбанашка племена Брђани и Црногорци признавали су над собом турску власт, добијали су фермане од султана и тим повластицама бранили се од својевољних насртаја санцакбегова, скадарских или других суседних; били су обавезни давати Турцима као помоћ одрефен број људи приликом ратовања али на позив изасланнка с Порте. Племена су још плаћала данак. Тако 1604. год. скадарски санџак-бег Али-бег Мехмедбеговић пофе с војском да од Црногораца силом прикупи данак, и уза еб пристадоше Кучш), а кад се касније Кучи, у друштву с осталим Брфанима побунише нротив Турака и одрекоше давати данак санџак-бегу, Црногорцп, о'везници, помогоше му противу Брфана 1 2) 1609. год. племена Брда н Гор. Арбаннје беху под оружјем, спремна да одбију напад скадарскога санџак-бега, који је хтео силом добити данак. Да му олакша задатак, босански паша Мустафа пофе му с војском у помоћ. Из Бање Луке крете се прво Новом да га обезбеди од пзненадног напада шпанске флоте, коју тамо упућиваху посредници у преговорима пзмефу устанпка п вице краља напуљскога, а по том да иде у помоћ скадарском санџак-бегу. Ну Мустафа-паша, да бн што пре стигао у Нови, затражи у которског провидура да га пусти с војском прећи преко млетачког земљишта како се до тада често радило. Овај му не одобри већ затражи одобрење у сената, ну сенат појимајући опасност не допустњ3) С тога которски провидур имаде удвојити пажњу, а у толико више, што скадарскп санџак-бег -прећаше доћи и попалитн 1) Код Болиде, у б1аппа. кн>. XII., схр- 1802) Ћ у даљем излагању овог чланчића. 3) У депешама которског провидура Франческа Морезини од 22. маја и 9. јуна 1609. год. (8еп;.1о, 8есге1а. БГбрасс1 <1ех КеИоп е! РгоуебНоп сИ БаЈтаИа е! АЉата. Аппо 1609. У млетачком аркиву).