Delo

78 Д Е Л. 0 Паштровиће, који беху у завади са суседним поданицима турским. Презајући од те претње и хотећи сазнати смерове санџакбегове, которски провидур јави Марку, сину Вуја спахије, кнеза цетињскога, своме поверенику, да га извести шта мисли санџак-бег радити. Марко га извести писмом да га. одмах не може задовољити, јер се санџак-бег налазио у Црној Гори (гћгоуапс1о§1 е^Н а цие11етро росо (Н§со§1о), те се мора добро чувати, да Турци што не примете. јер је санџак-бег преко ухода осматрао сваки корак Црногораца (§1ап1е сће рег У1а Нј §рје II §апо1асо 1асега о?§егуаг оопј апс!атеп1о с1ј цие1 сН Моп1епе§го). Кад се санџак-бег уклонио, Марко иде провидуру и исприча му, да га је онај звао и тражио да скуии своје људе150 иа орој, од сваке куИе по једнога, иа кад с.е овај на то иоказао готов, додао је санџак-бег, да одмах иде куИи и сиреми се, иа 11е га у скоро иозвати да иду на пљачкање иобуњеничких сеаа (. е§80 »апочассо !о тапс!б а с1патаге1 1о псегсб апНаг §есо соп 1е §ие #епН, сПе §опо 150 Нпоппт, сПе Нп ১ипа 11181ете 1е\тапс1опе ппо рег са§а, е! сПе ПауепсћјбЈ ргоп!о а1а §иа Г1с*1не81а Н 8< о^шпзе, сПе п1огпа88е а сава е! сНе §1 те11е§е а11’ огсПпе сКе ргеб1о Г Пауепа тапс1а1о а сћ1атаг рег апсћаг а Нергес!аг П гЉеН), а кад се вратно на Цетиње, сазвао је збор, испричао му о чему је разговарао са санџак-бегом, којијеизјавно жељу да преко Црне Горе пређе на ГГаштровпће, на пгго збор одлучи да га ни по што не пз,гсти преко Црне Горе, сумњајући да кад буде ушао не оштети њнх саме што га нису раније послушали кад их је звао да иду иротиву иобуњеника 1(1 ге88о11о сН поп 1১аг раазаг 姧о вапоаассо а тоНо а1спно. (1пПНапс1о сНе 1п1га1о сПе 1п88е с1аппсо§Јабзе 1ого тесГбЈтт рег иои Пауег1о пПесТћо а1а ргјта , сПе П г1сегсо апНаг а соп!га (1е111 пПеШ.)1) Месец дана каснпје которски провид\тр Морезнн јави у Млетке да су Црногорци у непријатељству са Брђанима н да због тога не може слати књигоноше из Котора у Цариград пречим путем преко Куча, који је нап}'штен од толико година са. неснгзфности, јер су све књигоноше Црногорцн, 1) У депеши Морезиновој од 13. октобра 1609. год.