Delo

86 Д Е Л 0 Па какви се тек разговори воде по тим кафаницама! ТТТта ту човек не ће чути!... Уфе један редован гост. Они око столова тек повичу: — 0!... — Јесам ли ја рекао да ће он доћи? — довикује један иза другог стола. — Добро јутро! — узвикује овај. — Бог ти помогао! — Здраво, мирно ? — Хвала Богу! — одговарају му. Он се онда окреће механџији, којп се поднимио за келнерајем. — Деде!... Донеси! — Хоћеш и ракију ? — пита механџија. — Ја шта ти мислиш! Зла ти риба без хлеба! Него донеси ону... што псује капетану матер! Ово је баш погана зима. За тим узима столицу и седа на своје обично место, вади дувањару из џепа и савија цигарету. — Па како, Симо, јеси мпрно спавао? — Јесам, вала , па већ полудех од спавања! Дугачка пуста ноћ, отегла се као царева година! — одговара му онај до њега. •— Јутрос сам устао нигде зоре нема. Окрени се, обрни се: — једва дочеках зору па се дигнем овамо; велим: Илија је зар отворио. Кад бејах код теразијске чесме сретнем једног дечка од својих 12 —13 година упртио на обрамицу осам тестија и у обе руке по једну. Ништа, идем ти ја, журим — зима ми! Кад бејах код фењера, а оном дечку испаде тестија из десне руке и прште сва као стакло. Он стаде, погледа је, маче левим раменом и сручи све оне с обрамицом заједно, па оном што му оста у левој руци истеже по њима. Само прште... — Ама зар све ? — упиташе. — Све! — Па онда ? — Онда му притрча патролџија што се ту деси, узе га за руку да га води у полицпју. — А дечко?