Delo

БИЛ.АНС 459 — Требало би међутим да се уразумиш, драга пријател>ице. Сузе нису ни од каке помоћи у оваким тешкоћама, какве су наше... Ти имаш здрав разум, умеш да уеаветујеш, ја би хтео да разговарам с тобом о томе, шта нам ваља чинити... То ће бити доцније, кад будеш јача... II он се уклони. Ах! како је мало час рђаво познавао своју несрећу ! Он је очајавао иред страшним билансом својих нослова, који га гураше у иропаст, а ето како му сад други биланс показује нову несрећу. Сутра ће људи казати за њ: ^Банкротирао је Марк Одбер... Да ли је то могуће! Он, тако способан и јак човек!... Он за кога сваки мишљаше, да је од свију вештији...” Лест, он, јаки, сиособни и вешти човек, рђаво је управљао својим пословима и проФућкао свој /кивот. Ох! како је то сад њему било јасно! Како му је било јасно, да није тако лако сачувати имање, као што је лако стећи га! Како му је јасно било, да нису најстварнија добра она, која су најопинл>ивија, и да ће теже бити нреварен човек, који негује своје С})це, но човек, који пуни своју касу! II док је ишао ситним корацима ка својој Фабрици у којој се радило, да је последњи пут разгледа као госиодар, мислио је, како ћутање немих машина и угашених пећи није боније од ћутања мртвих душа. и да му је од два биланса које је склоиио, други, неочекивањ и громовит донео свирепије изненађење.