Delo

458 Д Е .1 0 Овај узвик егоизма паде тешко Марковом срцу. Он пусти љену руку, — бродоломник, који се одриче даске сувише слабе да га одржи. Они поћуташе још неколико тренутака. После госпођа Одбер, прекидајући плач, поче да говори иолако, испрекидано, без везе, неартикулисана жалба целога једног живота: — Шта хоћеш да ти одговорим?... Шта ће нам остати кад паднемо у сиротињу ?... Храброст? Ах! да, храброст, увек је она потребна!... Али невоља, не, не!... Немам ја снаге!... Никада, да, може бити... док бејасмо још млади!... Боже мој! зашто ми ти никад ниси говорио као мало час?... II ја сам, разумеш ли, све изгубила... Одавно ох! веома одавно... Мишљах тада, да у животу има толико љубави... Али не, новац, иослови... Послови, новац; увек си ми то само показивао... II ето где дође на ред и то да се сруши... Ја сам веровала, да је то бар сигурно... Зашто си ту веру утврдио у мени?... Како хоћеш да живимо, кад смо сироти?... Ми смо имали само своје богаство... Ето где га сад више немамо... Толико људи има, који умеју да прикупљају блага среће!... Ми, не... За несрећнога човека из ових збуњених речи врло се јасно издвајао смисао. Као што она рече, то беше друго банкротство, које је допуњавало прво. И он се оиомену, њежнога и дивног бића, чије је срце осушила његова равнодушност, мале руже, готове да се расцвета, коју је он нагнао да се сломије, да ућути, — без неваљалства, Боже мој, ненамерно, јер немађаше времена, јер га свега заузимаху послови, јер он не познаваше вредност овога неоцењивог капитала, који се зове .љубав, и чију му цену сувише доцкан сад откриваше његова пропаст. Међутим госпођа Одбер продужаваше: — Ти у то благо ниси веровао, јадни мој пријатељу... Ти си веровао само у друга блага... Ох! а ето како су она лажљива!... Док... а чега ради иретресати те ствари?... Ми смо то што смо. не можемо се више ироменити... Не може се два иута живот нрекрајати... За иае је то сувише доцкан... Боже мој! Боже мој! Како смо несрећни!... Како она поче да јеца, Одбер се диже и рече јој својим гласом господарским, који је мало час дрхтао :