Delo

462 Д Е Л 0 звук, светдост и топдота, а тим правцима раде електринске и магнетске силе; тим правцем иде привлачење илп одбијање т. ј. кретање, бпло ка средишту или од њега. Ако се само сетимо да и наша земља аривлани и да је обликом веома налик на лоату, онда и она мора нмати своје лпније сила. Па које су то? Лако је датн одговор на то пптање. Треба само гледати којнм правцем пада какав камен кад се не котрља већ пада кроз ваздух; којпм нравцем падају кишне капљице кад их ветар не гонн у страну; којпм правцем стоје стубови у црквама нлп у великим зградама; којнм су правцем утврђени зидови а како се побијају стубови за мостове — ето то су сви правци линија сила земљиних. II ако је Земља лоптастог облика, то ти правци па површини њеној стоје уаравно, али ако се у мислима продуже сви се морају стицати ка средишту њену. Ти су правци прпвидно паралелни међу собом али се то узима за мале раздаљине, ну за веће. као за врло дугачке мостове, први и последњи стубови већ нису иаралелни 3. Да иређемо сад ка објашњењу шта значи рад у оаште а шта је рад линија сила. Зна се да нема рада без снаге или спле али се и не осеКа да је се што радило ако та сила није савлађивала какав отаор или другу какву снагу у оагите. По томе рад је савлађивање отпора. Ну за боље схватање шта је рад, рецимо два дечка носе две тестије и то првн тестију од 5. кг. на даљину од 10 метараадруги тестију два пута тежу (10 кг.) на даљину од 5 метара. Сваки ће из овога закључити да је рад обојице једнак. А то значи сваки рад садржава у себи савлађивање неког отаора неким .извесним аутем ц он се израчунава путем и тежином и то кад се број дужине лута којим правцем делује сила помножи тежином, дакле 10 X 5 = 50 или 5 X 10 = 50. Производ који се находи у броју 50 представља рад и п каже се: да гша 50 килограмских метара рада. Обична јединица којом се мери рад јесте килограмски метар т. ј. 1 кг X 1 м = 1 кгм., производ пз једног метра са тежинвм од 1. килограма. Рад правцем линија сила мери се тако цсто, ну једина је разлика у питању какав се отпор ту савлађује прн ношењу ? Рецимо равнпм путем, савлађујемо отпор који иставља материја по путањи (камен, земља), но ако носимо.терет у вис, какав отпор савлађујемо ту ? Савлађује се ■отаор арема аривлачној сили земљиној а код електрине отпор према прнвлачењу електрпн, масе и т. д. Дакле: рад правцем линија снла јесте лроизвод из тежине умножене дужином аута правцем линије сила. Ну код рада правца лпнпје сила лако је схватити да могу бнти две врсте рада један видљив а један неопазан, сакривен. Видљив је рад свако видљиво и опажено кретање неких маса правцем линпје сила. а невидљив или сакривен то је нагомилан, наслаган, резерван рад, чија се величина мери по месгу где се находн маса. Тако на пример. цреп на улици (место) нема никакав (односно) нагомилан рад, док исги