Delo

ЈЕДНА НАУЧНА НОВИНА 468 такав дреп са истом тежином има велику готовину рада и ако мирно на крову стоји. Падањем с крова на земљу он ће сву нагомилану количину рада (дакле сав невидљив рад) преобратити кретањем у вндљив. Откуда му је тај рад? Ако се само сетимо да га је неко морао донети горе и ту уложити свога рада па предати њему , онда је јасно од куда је у њему лежао скривен рад. Они , који имају часовнике са ђуладма, сваки дап морају предати ђулету дизањем у вис једну извесну количину рада која се троши поступпо у покретању точкпћа на часовнику , ну у том трошењу ђуле се сваким откуцајем клатна спушта понајлак. То је са навијањем и џепних часовника. Код ковача, копача п секираша се појављују наизменце обе врсте рада дизањем и сиуштањем чекића, мотике, сикире и т. д. 5. Речено је да се рад правцем линија сила рачуна нроизводом тежине масе и иређеног пута по тој линијн. То значи рад се мерп тежииом номоженом са висином докле је та тежипа поднгнута. Но чем но нашој претиоставци узимамо да линије сила извиру из једне сталне тачке то се аоље рада тих сила зове она иовршипа круга која постаје кад се линије сила узму као његови полупречници чије су крајње тачке уједно и тачке кружног обима. Ако се узме да се граннце привлачне или одбојне сиде из средишта простиру до краја тих полупречипка овога круга, онда свако тело с поља које се близу тнх крајњих тачака полупречника находи не стоји под утицајем линија сила, ну чпм дође до крајње тачке ма којег нолупречника то ће се тело почети кретати ка средишту ако је у средишгу аривлачна сила или од средишта ако је у средишту одбојна сила. Круг описан од крајњих тачака линија снла јесте круг привлачења или одбијања т. ј. аоље докле те силе домашају. 6. Ако се примени правило о оцени рада правцем линија сила онда би смо имали рећи коју о том колика је радна саособност неке тежине или тела у опште на крају линије сила у горњем кругу. По чем се нма савлађиватп отпор од средишта до периФерије правцем линије сила (полупречника) то, ако се узме тежина која је ишла линијом сила, онда је рад до крајње тачке : тежина аомножена дужином линије сила. Ну рад те тежине дуж какве друге диније сила исти је и за неку другу тачку обима па п за трећу п за све. Но томе се каже да кружни обим, постао од крајњих тачака лпнија снла представља обим једнаке, готовине рада или радне саособности и за то се тај круг (нли кружна линија) зове еквиаотенцијалан круг еквипотенцпјална линпја или линија једнаких радних способности. На пашој земљи могли бисмо себи лако наћи еквипотенцијалан круг, ако замислите да су по екватору (или у опште на највећем земљином кругу) побпјенн телеграФскн диреци и да су надзорнпци пруге ставили врх дирека по једну цнгљу од 2 кидограма. Ако бн диреци билн густи, они нам представљају арохужење линија сила земљиних а тежина на врх дирека на сваком диреку има псту скривену моћ рада, а крајње