Delo

472 Д Е Л 0 □редлог унравнн купштина је једногласно прнмила и номеиута г. г. повереници оглашена су за добротворе, а другима је одато признање. За тим је дотадашњн благајник, члан Управе г. Урош Благојевић, нрочитао извештај о стању благајне 1897 годнне и извештај комисије за преглед тадашњих рачуна. Нз благајникова извештаја вндело се, ла је стални капитал за 1897 год. нарастао од 41.904,93 на 48.103,07 динара дакле за 6198,14 динара, што показује напредак Задругип. Оба су ова извештаја пажљиво саслушана н прнмљена као нсправна, и дата је раз* решнпца бдагајнику. Пошто су извештајн прочитани, г. председник нозива скупштинаре, да се јаве за реч, ако има који шта да примети на њнх. Јавио се први г. Павле Поповлћ, проФесор, који је у свом подужем говору осудпо лптерарпу вредност књпга VI кола. Он је одрицао лптерарну вредност свпх књига изузевши „Завет“ Матавуљев и „Горскога цара“ Ганковнћа (које инје спомнњао) и Болтерова „Карла XII“ (кога је похвалпо). Тако се г. Поповић задржао на овпм књигама: „Бијесном Роландуц, „Подземним водама“, „Животу Герасима Зелића“ н на „Босанчицама“. Но оцени т. Ноповнћа ове књиге не заслужују ни да их један прнватнн књижар пздаје, а камо ли Срп. Књиж. Задруга. За класични спев Арпостов г. Поповнћ вели: да се нрежнвео, да сс више не чита, да нема више лит.ерарне вредностн, „ако је кад и имао.“ Према овој самовољној оцени г. Поновића свп су грешили, којп су тај спев преводнли и жнвот му до данас сачували! За „Подземне воде“ веди г. Поповпћ , да је дело научно, а така дела, да би их народ могао разумети, треба писати иоиуларним стнлом, кога, разумс се по оцени г. Поповића, иисац нема, дакле нп то дело нпје требало да Задруга нзда! За „Босанчицец, у којпма се износи живот српскога живља у Боснн н Ерцеговини обе вероисповести (нравославне н мухамеданске) н његови обичаји и иогледи, велн неумитна критпка г. Поповића, да су оне (Босанчице') сувпше мале и по квантитету и но ивалитету за издања Сри. Књ. Задруге, и једнога дана, велн , да се не зачуднмо, ако се овако иродужи, кад вндимо међу нздањпма Срп. Књижевне Задруге и дела Д. Рогпћа, Ст. Јевтића, .4. Комарчпћа п т. д. Износећн те замерке г. Поповпћ је изјављивао како он говори у име публике , т. ј. у пме читалаца Задругиних књига, а не као проФесор. (У име пуклнке, у име масе задругара може говоритн онај, којн у тој публици живи н којц има додира са њомс, а то су иоверенпцп , а не никако онај , који главну масу читалаца задругиних књига и не познаје, а камо ли да оцени укус те масе и да оцени њене књижевне нотребе). За тим је узео реч г. Слободан Јовановић, ванреднн ироФесор Велике Школс, те је изнео у облику жеља и иитања неке замерке управину књижсвном раду, остајући при том и тоном п садржином у границама оштре објективностн. Особи го је једна замерка у говору г. Јовановићевом врло умесна, а то је: за што је Задруга престала са издавањем „Псторије Српскога Народа“, кад сви знамо да нам је једна Псторија Срба, израђена као што треба, врло но.