Delo

НАУЧНА II ПРОСВЕТНЛ ДРУШТВА 473 требна, јер је немамо. Даље је г. Слободан говорпо да треба, да Задруга има какав план по коме би се радпло прп пзбору дела за штампу, п тако би престала новинарска полемика о литерарној вредпостп књига Српске Књиж. Задруге, јер би се зпало шта је утврђено да Задруга изда, па би се лако депнло колико томе одговарају иоједпне књиге. За тпм је узео реч г. Павле Марпнковић, адвокат из Београда, тврдећн да је досадашњи рад управин без плана и тражећи од управе да објави ма какав „рудиментаран план1 који би служно као мерило и унравн при раду и задругарима при одени тога рада. У даљој дебати учествовали су г. Љуба Јоксимовић књижар , који одговара г. Маринковићу п вели како је сазнао да је био израђен илан. али се пије обелоданио из нарочитих разлога; г. Андра Гавриловић, проФесор, који иита управу како стоји са нздавањем Забавника и има ли рачуна Задруга да га издаје. Од стране управине говорнлн су: г. г. Љуба Стојановнћ иЉуб. Јовановић , који је у нодужем иобијао разлозима наводе у замеркама из говора госноде предговорника п показао да рад уиравин није никако без нлана. Нарочито се задржао на лптерарној одени г. Поповића и њу је врло јасним разлознма нотнснуо п доказао да јој ту није ни било места. Н. п. констатујућн да г. Поповић ппје ннчим до својим акторитетом дока-зао слабу вредност Зелићеве аутобиограФије, вели, да и члановн унраве као што су : г. г. Ст. Новаковић, нок. Св. Вуловић, А. Николић. г. II. Ђорђевцћ и други, којн су одлучили да се то дело изда, имају толнко лптерарне спремс па да њихово мишљење не пада пред голим његовнм иорпдањем н да они могу јемчити да се не пуштају у Задругина нздања књпге, које се могу упоређиватн са Рогићевом. Говор г. Јовановићев је пажљиво саслушан н нашао је одобравање од стране скупштинара. Тако узимају реч: г. Живојин Симић, адвокат из Београда који велп да је маса задругара задовољна са Задрушним издањнма, јер је п оннзте масе а задовољан је; г. др. Т>. Николпћ, лекар, који указује на корнсност издања књига као што су „Подземне Воде*', и Живап Живановић , саветник у пензији. Говор г. Живановића био је врло лен и умесан, и према гледншту које је заузео, за њега би семогло рећн да је с правом говорио у пме публике. Одговарајући г. Поновићу, велн г. Живановнћ да су чланови Срн. Књиж. Задруге не само учени књижевниди него и поповн и учитељи, који ииак разумеју спнс „Подземне воде“ и они ће се из њега нечему практичноме научитп, да корпсте и себп п својој околнни; да чланове Задругине чнни народ, коме су најмилнје за читање приче из народа као што су ^Босанчиде“ јер описују лшвот који је за њ нов, забаван, мно и поучан; да су чланови Срп. Књиж. Задруге академиски грађани , којима је „Бијеснн Роландо“ једна од најмилијих лектнра. Према овакој публидп — састављеној пз свих тих елемената — треба се н управљати, каже г. Жпввновић; треба сву задовољнтн и дати јој за чигање оно, шго је занима п што разуме п пз чега се може нечему научитп.