Delo

478 Д Е Л 0 Ботаника Флора у врубим водама. (термама). — Ноодавно се већ зна, да има нарочптих врсга од најннжнх биљака, тзв. алга, које стално бораве у врућим водама, кашто и знатно впсоке температуре. Као најпотпунији до сад нрилог познавању оваквих биљака добила је наука у раду Оћзегуа4јоп8 оп 8оте ЛУез! Атепсап 1ћегта1 А1^ае од г-це ЈозеФИне Т и л д е н (Ј‘ ТМеп), која је две године прикупљала и и за тим детаљно опнсала алге нз врелих пзвора у чувеном Јеловстонском Парку, Салт-Лек-Ситију, БанФу н Орегону. У врелим се изворима не налазе само неколики и то нарочити специјалисани типови алга, као шго се до сад држало, но их има много више и то разноврсних ; у проучаваним североамеричким термама најчешћи су родови ОзсШаБта, М1сгозрога, СопГегуа, Рћогт1сИит ИТД. Већнна представника љихових борави у термама од 30—60°, али има их н у млакој води, а и таквих, који се налазе у врелој води од 66°, 74° на и 75-5°. Ко би желео опшнрније о овоме да се обавестп може наћи поменуту расправу у Фебруарској свесци америчке Во!ашса1 Оазеие и ■белешку у првој мајској евесци париског журнала Кеуие бсхепНПцпе. Зоологија Торбар с аостељицом! — Познато је, да се обпчни сисари (плаценташн) разликују од торбара (марсупијала) тиме, што се код њих зачедак развија у постељици (плаценти), које немајају торбари. С тога се мислн, да су торбари ниже, несавршепије, старије и са свим оделите животиње од плаценташа. X е к с л и је претпоставио, да су торбари постали од кљунара, којн су спсари најнижи н тицама најближи, а да су се пз торбара развилп плаценташи. Хекел (Прирбдна Историја Постања, стр. 510) Је ову мисао примио као сигурну пстину, и одређнвао је чак и време када су се торбарп развили из кљунара (периода Јуре) а плаценташи из торбара (пернода Терцијара), што се палеонтолошки није потврдило. Годри је навео примере, који показују, да је између плаценташа и торбара могао негда постојати један прелазни ред (Терцијарни Сисари, стр. 5 итд.). Међу тим пма научника, којп, као 0 с б о р н, мисле, да кљунарп и торбари чине Једну, а плаценташи другу групу сисара, и да су се обе паралелно развиле из једнога заједничкога корена. Ову мнсао потврђује •скорашњи значајни налазак Џемса Хила у Снднију, а тоје: да торбар бубојед, назван Регате1е8, има праву алаптоидну постељицу. Овај је налазак од великога теоријског значаја, и питање је: да лн је та иостељица почетнн рудименат, нли можда остатак од негда внше развијенога органа ? Но студији овога питања и свога наласка Хил долази до ових закључака: торбари су браћа плаценташа, а не њихови преци; и једни и другн издапци су истога типа, који имађаше постељицу, али код торбара (или боље рећн код љиховпх претеча) постељица је све внше