Delo

НАУЧНА ХРОНИКА 479 нестајала. а одржала се и јако развила код предака обичних сисара. С гледишта развића овога органа торбари су у назатку, а не у почетку. Ј. М. Ж. Геологија Стари вулкани иод источним Балканом. - оа плапинскп венац Балкана каракгерно је, да је на њему врло малоЈизданака вулканскпх стена. док се исте много распростиру по јужноме подножју, и то на западноме крају (у околини СоФије) и на источноме (у околнни Бургаса). 0 ово.ј другој, црноморској. подбалканској вулканској области држао је иредавање 13. априла ов. год. у Академији Природних Паука г. Ј. М. Жујов н ћ, који ју је посетпо пред јесен год. 1896. — Та се област граннчи на северу, под Балканом, линпјом Јамболи, Карнабат и Аитос, а завршује се у југоисточном правцу преко Актопола код Инадског Залива. У главноме има облпк висоравни, на којој су израсла купаста и омања веначна брда. Главну грађу чине слојевн од вулканског туФа просеченп лавичним жпцама н слпвовима. Ерупцпје су почеде већ у кретацејској перподн, али су се ц доцније иастављале, за шта пма више доказа. А м и Б у е у овој области помиње само „пироксенске порфире14, а Жуј о в п ћ је микроскопским проучавањем утврдио петнаест разних врста вулканских стена, поглавнто нз племена т р а х и т а и а н д е з и т а. Хохштетерово тврћење да су овде избнјале само базичне стеие сузбија се наласком п о рФира на Таушан-Тепе-у код Јамбола. Има производа, којн се могу уврстити и у неутралне стене. Најзад, имају да се псправе многе Розивалове одредбе стена из ове областп, а н неколике омашке на Тулнној геолош кој картп источног Балкана. — Расправа Жујовићева, у којој је већн део посвећен детаљном опису констатованих вулканских производа, штампаће се у Гласу Српске Краљевске Академије. Географпј а Трагови старих глвчера на аланинама динарске системе. — На скупу Српске Краљевске Академпје природних наука од 27. аирила ове год. приказао је г. Ј. Ц в и ј п ћ, проФ. В. Школе, свој рад „Морфолошке и глацијалне студије о планпнама дпнарске системе“, у којем разматра највише планине Босне, Херцеговине н ЦрнеГоре: Трескавицу, Прењ с Глоговом, Чврсницу с Пласом, Волујак с Маглићем н Биочем и Дурмнтор. Поред разматрања о пластпци ових планпна, које се на широј научној основи првн пут у овом раду износн, значајно је још н то, да су и овде нађени разноврснп траговн старих глечера, као: циркови, морене, глечерска ерозпја, глечерска језера и т. д. У овим планпнама је глацијална снежна линија бнла за 400 метара ннжа него на Рпли, с тога што су