Delo

480 Д Е .1 0 оне за 1—2° северннје и што су много богатије атмосФерским падежима. Највећи је од свих глечера био т и с о в п ч к и г.течер на Нрењу (4—5 км. дугачак), премда је и он, као п свп осталн, спадао у циркусне глечере: он је у исто време и најннже слазно (чеоне му морене налазе се на внснни од 1280 м.). Од свнх циркова највећи су Урдени Долови у Биочу (Црна Гора), а под њим је и највећо језеро — Волујачко. Норед овога велнка су н оба Шкрчка Језера на Дурмитору. Највеће су морене нагомнлали тнсовички глечер у Прењу, штављански у Волујаку и алпшнички у Дурмитору. Ннтеросно је преплегање карсних н глечерских процеса, и има карсних облика, које су глечери у неколпко изменили, као н обратно глечерских, које је карст јако деФормисао. — Рад ће се штамиати у Гласу С. К,. Академије. Темаература на Гренланду. — Према интереснпм подацима, које је прпкупио Нансен приликом свог првог путовања (1888. год.) и своје зпачајне експедиције (од 1893. до 1896. год.), температура на Гренланду, у висинама од 2000 до 2500 метара, за време од 11. до 15. септембра, пмала је максим — 20° а минпм — 45°, што одаје дневну варнјацпју од 25'*. За време пак великих зимских хладноћа температура у овим виспнама спада п на — 65® до — 70°. Ово показује, да се у унутрашњостп Гренланда налази други хладни пол, који је од северног пола скоро исто толико удаљен колико н познатп први хладни по.1, у Верхојанску у Сибнрији. Статпетика. Емиграција Немаца. — На основн службених података саставпо је и у журналу Есопоппз1а штамнао М о н д е н п о сељењу Немаца у свет ове нодатке: од 1871 До 1875 год. просечно по 78.842 Душе, 1876 Т) 1880 » п п 47.460 Душа, 1881 У♦ 1885 Ђ П Г) 171.368 Ђ * 1886 Ђ 1890 Г) п п 96.9»6 п 1891 п 1895 * » Ђ 81.279 Ђ Највише се Немаца (преко девет десетина) стално селп у Северну Амерпку, за тпм у Средњу Амернку, иа онда — у последње време — у АФрнку, па у Аустралију и најзад у Азију ‘ Колико се новаца искује у свету. — Ако је вероватн извештају директора државне ковнице у Сједпњеним Државама исковано је у главним државама V свету 1894. год. 227,921.032 долара у злату п 113,095.788 долара у сребру, 1895. год. 231,087.438 долара у злату и 121,610.219 долара у сребру, а 1896. год. 195,899.517 долара у злагу н 153,395.740 до* лара у сребру, а од ове суме долази на Сједињене Државе 47,053.060 у злату 23,089.899 у сребру Аустро-Угарску 33,898.739 „ „ 7,904.911 , „