Delo

КРИТИКА И БШИОГРАФИЈА Грци и Срби. Нанисао Васа ВујиК. Прештампано из Летописа „Матице Српске“, У Новоме Саду, ПГтампарпја Српске Књижаре Браће М. Поповића. 1897. Стр. 80. При иосматрању наших књижевннчких нридика, ја сс и нехотиде често сећам омпљене изречице једнога мога пријатеља: „Не мож’ Србин да чека“. Доста је са свим иовршио бацитп поглед на наше прилике, па да нађете безброј доказа за то. „Праникови сарадпик н. п. не може да дочека да ирочита целу Внвјанову књигу о Србији, него прочптав иредговор и нашав у њему пекол.нко лених Фраза хвали српској публицп онако лошу књпгу, која уз то још и ногрдно напада вођу странке, којој „Браник“ припада; Српска Академија н. п. прикупља грађу за велики речннк српског језпка, али кад један од најбољих зналаца нашегајезнка подносп збирку речи, она не може да чека да та збирка уђе у всликн речннк, него решава, да се та збирка засебно штампа; наши научницн н. нр, већином пемају стрплења да раде на потребним монографијама, илн да дочекају да се монограФија п снецпјалпим истраживањем утре пут делима веће осиове, иего се одма хватају најкруннијих питања и пишу дела за која бн требало још врло много знања и рада. Зато мн п имамо у новије доба две историје српског народа (Срећковића и Убавкнћа) а не вреди ни једна, две исторнје српске цркве (Ружичића н Дучића) — пе вреди ни једна, две историје српске књижевности (Бошковпћа п Симића) — а не вреди ни једна ; да и не помињем Протићев покушај без икакве вредности, да оцени сва житија српских владалаца. Страст генерализације нзбила је н отела је маха у нас и на пољу внзантолошких студија. Полет у науци о Внзантпји и леии резултатп до којих .је Византологија до сада дошла, нису остали бсз плода и за нашу нсторијографију. Још од Јована Рајића овамо опажа се у целој нашој псторијограФији свест о важности Внзантије п њених извора за нашу ирошлост. Али је свеспо н систсматски врло мало рађено. Тек у повије