Delo

КРИТПКА II БИБЛПОГРАФНЈА 483 доба појавило се неколпко радова са задатком да објасне утпцај Византије на наш народ. Свакоме, ко нашу прошлост зна добро је познато, да је Византпја вршила врло велик утицај на наш народ у свима гранама државног и народпог живота. Впзантологнја је сада у цвету у развптку а п на нашој прошлостп се доста радп. Па кад се п код нас почело радптп на пспптпвању утицаја византијског на наш народ, зар не би било прпродно очекивати да ће тај посао почетп индуктивно: да ће се почети од ситнпјих питања, па из скупа поједнностп да ће се изводпти општп закључцп. Лли није тако бнло. Аксиом што га је рекао један од првпх псторпка нашега века Бекл: Ако хоћете да створите нешто велпко нспптујте сптнице — кад нас никако да се схвати и прими. Место добрих радова н. н. о утицају византијског монаштва п цркве на развитак релпгпозних установа код нас, о начину владавине код Гркаикод нас, о утицају грчког церемонијала у црквеном и државном животу нашем, о узорима наших књижевннх продуката, о одношају грчког и српског законавдавства, о међусобнпм дипломатским односима, о утнцају грчке дипломатике и нумнзматике на нашу и. т. д. — место таквпх радова, добијамо ми радове о најкрупнијнм питањима са велнким натписама п малом садржином. Писци бирију теме за које наша наука још није дорасла. После овога није мислим нн нотребно да нонављам, да и књига г. Вујпћа није испунила свога задатка: она нам пнје дала потпуну и верпу слнку грчког утпцаја на нас. Али у осталом као да то нпје ни бпо њен главни задатак ; као да тенденцнја целе књнге избија у оној поуцп на крају; као да је због тога само и писана цела ова раснрава. Ако је тако онда је то пзвина за план обраде њене и за одсутност научног материјала, алп је резултат тим више погрешан, неправилан и једностран. Но о том доцннје. Тешко да би пкоји интелигентан човек хтео спорпти, да су старц Јелини један од најдаровптијих народа у историји и да су они понајвише допринели развптку културе. Алп псто тако нико пеће споритп, да су ту културу данашњи велпкн народи унапредилп, развили је п ударпли јој печат свога духа п свога времена. Доказивати да за целу данашњу културу пмају заслуге само Грци, због тога што су онп некада били једпни нпсоцп њени и због тога што су је онн највнше унапредплп, то је исто тако као доказивати да смо мн сви браћа — по Адаму. А г. Вујић, он запста тако поступа. По њему је енглеска ренесанса за Јелисаве?е постала под утпцајем грчке књпжевности; Јелинп по њему пмају главну заслугу што се јавпла немачка реФормација нод Лутером н што је велика Француска револуцпја ослободпла човека од средњевековног ропства! Још то није доста: г. Вујпћ доказује да се и „откриће новога света са свима последпцама му у погледу привредном, полптичном и религпозном с правом тумачп ускрснућем класнчне књижевностп и ндеја света старога*-! (стр. 23 п 25.) Г. ппсац мислп да је „култура п спеку31 *