Delo

КРНТИКА II БНЛЛИОГРАФИЈА 489 књше. II ако смо готовн пмати на уму све незгоде које може иматп књижсван дпст у Карловдпма кад хоће да о овакој књизп проговори , опет мислимо да је од онакога пнсања много боље било — ћутање. У осталом треба признати да се ндеје г. Лоазоа не могу у свим деловима примитп као једнако поуздано доказане. Каки ће утисак књига чинитн на странце не знамо, али за нас, којима је познат сваки податак који наводи, иада у очи да нх огромна већина отпада на срнски и српскохрватски домен. Г. Лоазо је несумњпво показао да је сриска мисао захватила све ерпеке земље без обзира на политичке граннце; дао је доста доказа да је српско-хрватско јединство на добром путу. Али за Словенце и за Бугаре показао је само да би н они могли бити у општем колу; за Словенце је изнео и да имају неких тежња к тој заједници, дек је оно, што је у том иогледу могао сиоменутн за Бугаре, тек слаб глас којн се сад чисто губи у наступу ексклусивног бугарскога одушевљења, н коме ће доста требати док ностане не дело него и озбиљан програм. II баш што је то тако, ми са задовољсгвом чујемо овај непристраснн глас нз средпне иросвећенога и нлеменитога народа, јер верујемо да је нотреба да читамо не само перфидна иодбадања паших злотвора на непрекндну и погибну вражду нашу, него и савет љубава ове књиге братства и заједнице Што ће се нрн том читању наћи чешће, особито у неким одељцима, која омашка, празнина, па н крупнија иогрешка, то нас не може б.унити. Г. ппсац је стекао право, да му се оне опросте, тим шго је он, туђинац, успео да схвати оно шго је, треба прнзнатн, западном Јевропљанину врло тешко у нас разумети, јер је друкчнје од живота н појмова западњачких, а то су нарочнто наше иолитпчко-етнограФске и верске прилике. То је могао постићи само свестранпм нзучавањем свога предмета. Да бн се чичаоци уверплн е је збиља тако, нзнећу у најкруинијим цртама садржај но главама: 1. Огледн да се балкански Словенп уједнне у току псторпје. — II. Књижевна еволуцнја. Безнмени народ (писац иоказује како на словенском југу нема општега народнога нмена н ириноведа огледе који су чињени с именпма „Плир* и „Словинац“). — III. Друштвено стање ујужних Словена. — IV. Раздор српско-хрватски. — ^.Верско питање.— VI. Данашњи знаци. — VII. Друштвена страна балканскога питања. — VIII. Улога француска. — Да би ова разноврсност била још јасннја, испнсаћу ближи садржај друге и седме главе: „Онште црте друштвепе у јужнпх Словена. — Њихов отиор огледима туђипске асимилације. Они би пре пословенили Немце; иредставнпци словенскп у Аустро - Угарској. — Ношња. народно певање, обичаји и живот. — Правне установе; задруге. — Седећива особина народна. — Народнога племства у њнх готово нема. Последице тога у политпчком н прнватном животу. — Како је сељачки елеменат заступљен у државнпм скупштпнама пародним. — Какн облик узима друштвено нитање у јужнпх Словена. — Парасптн (Готованн). — Спољашњи утпцаји. — Улога ннтереса поједнних друштвених класа на За-