Delo

488 Д Е л 0 се бави, него занос апостолата оннх мисли које писац овде развија. Г. ,/1оазо је добар Француз који мпслп о будућности своје отаџбине, па нашав да је та будућност у многом погледу везана за успех н будућност наше народне мисли, стаје по иравиду, кад год су у питању „Балкан Словенскп“ п љеговп протпвнпци, на словенску страну. С тога пма много страна у његовој књизп које би могао потпнсати н добар Србин и Хрват патриот, а тако и Словенац илн Бугарин. По ређању овпх имена чптаоцп виде да је г. ./1оазо узео балканске нли јужне Словене потпунце, те може извести, правилно, да се он, приступајући своме послу и радећи га, упознао са свим питањима п сгранама нашега шаренога нацпоналнога, иолптичкога и друштвенога живота од Трпглава до Варне и од Солуна до Суботице. У томе нма нешто због чега бн требало желети да се п мало шири кругови читалачки на том простору упозпају с гледањем нпшчевим на садашњост п будућност њихових народа или, како писац пише, „њихова народа*, јер он ово сматра све за једно. Познавши се са словенским југом, пнсцу се учпнпло да је ои целипа већ и сад, а да је исторнјска н нолитичка потреба да у што скоријој будућностп та целпна буде још чвршћа и компактнија. Тако он својим читаоцнма показује да српска народна граница не престаје на Дрини н Сави, да је тако исто и Црногорац Србпн, као п Старосрбијапац или Сремац. Он даље показује да између онпх који се називају Србима и који се називају Хрватима у стварн нема разлика , п да би се .још једино по верц моглн делити (он у осталом зна и признаје да има Срба п католика). Али он нн ту не стаје. Он наставља на запад показу.јући словеначко сродство с нама, све до крајнпх им граница према Немцима п Талијанцима. Псто тако од Тпмока иде на псток, те н Бугаре уводп у ово народно коло. Али писац је увидео да му то. особнто за Француске читаоце којн држављанство н народност с муком разликују, треба добро осветлити. За то се окренуо н историји и потражпо у њој узроке садашњој поцепаности „племенској", како вели, и политичкој у јужном Словепству , па налазн баш ту н разлоге по којима се може слутити друкчије стање у будућности. У том му је погледу нарочпто леи преглед духовннх матиФестацнја тога јединства на пољу књнжевном. .Теднакпх разлога налазп и у једнолнчностп друштвених нрилика на целом терену , тако да се много не брпне ни због верских разлика, н ако види колико је тај елеменат постао моћним оружјем у рукама оних који своју владавину могу трајно засновати само над нашом неслогом. Па п у самом отпору према германс^ој на.језди, која је више или мање општа целом словенском југу, видп писац моћан импулс ка нашој заједниии, у онакој нстој мери у којој нас је нрпближио н заједнпчкп трпеж п борба с Османлијама. У свему ће се том излагању, за нас све, наћи доста, ненуђенпх, савета пријатељскпх, које вредн чути и о њнма размислити. С тога нас јс, право рсћп, веома изненадила једна белешка у „Бранкову Колу* о изласку ове