Delo

КРЈГГНКА II БИБ.ШОГРАФИЈЛ 491 Карабурме... У судовима већп део времена огиде на нзвнђање и суђењо кривичних дела, а полициска су надлештва претрпана њпма. Осећајући тако прптисак ове немнле појаве, добро нам је дошла свака књига, која разветљује кривична дела, указује начин, којим би се она могла сузбити, ноучава државне органе, којнма је дужност да се о њмма старају, да савесно н са стручним знањем спречавају кривична дела, а учињена обелодане н правосуђу предаду. Таква је књнга г. Тасе Миленковића, чијн натнис исписасмо. Њој је цил>, да упозна, првенствено, наше престоничке органе нолицпске са уређењем н радом полицнје велнких светских варошн Беча н Берлииаг откуДА нам највише долазе благодети н несреће .западне цнвилизације... А да је крајње време да и наша београдска полнција у усавршењу своме корача бар оннм кораком, којнм се београдскн зликовцп приблпжују својпм западним друговима, то осећамо н ми, шго нам ннје у дужност и да сц о напретку њену старамо. „•Тасипа Писма* подељена су у четнрн одељка: Бечка ао.гиција, Из берлинске иентрале. Бертиљонаж, Моабитски завод. Познатим својим лакпм стилом, којим се одликују сви његови радови, г. Мнленковнћ нам износн у ирва два одељка уређење бечке и берлинске полнције, у којима је он лично био ради упознавања, њихову поделу на разне одељке, ио ступак у спречавању злочпна и у хватању злочннаца, упознаје пас са полициским чиновннцнма, агентима, жандармнма, хапсанама и њиховим уређењем. Оба су овадваодељка нрава ризвица потребних знања за сваког полицајца, огледало мрачне стране данашње цпвилнзацнје за сваког мисаоног човека... У одељку Бертиљонаж, поред неутешннх али верних статнстпчких иодатака о рапидном множењу криминалнтете у европским државама, описан је начин којпм се европске полиције служе да констатују личност кривчеву, што није лака ствар поред огромне вештпне модерних зликоваца, да своју личност прикрнју измпшљајући себи лажна имена, мењајући боју косе, браде п бркова, маскирајући се на вајразличнпје начипе. Овај начин нрозван је по његовом изналазачу, Др. Бергнљону, Парижанину, а састојп се у томе, што се код сваког лица гледа на ове четнри тачке: меру пзвесннх делова тела кривчевог, лични опис, особене знаке на телу и Фотографцју његову. У детаљама је овај систем врло лепо представљен, а користи од њега изнесене су као очевидне. Четврти је одељак посвећен Моабптском казненом заводу у Берлину. II он је леп прилог познавању казнених завода н утицаја њпхових на крнвца и друштво. Туга нас обузме кад читамо како је уређен овај чувени казнени завод а сетимо се нашнх казнених завода, иризнатих већ по утицају своме као заводи за кварење а не поправку криваца... На крају књиге су нацрти справа за Бертиљонаж и слпке (типовн) криваца, уређене по нстакнутостн појединих делова на лицу. Драг. Ар.