Delo

492 Д Е Л 0 Две недеље у Старој Србији. Путнички дневник с једне екскурсије од проФ. Ал. СтанојешЛа. Београд, радикална штампарија, 1898. — Мала 8°, стр. 206. Цена 1*20 дин. Ова је красна књижнца постала одштампавањем из Одјекова подлиска ове године (бр. 34.—54.) и обухвата ових осам одељака: Од Београда до Скопља; Скопље (ово је најопширнији део); Куманово; Уз Пчпњу и Криву Реку; Кратово; Злетово; Манастир Св. Пантелије; Повратак. Нов је, врло кратак, девети одељак: Поговор, у ком писац казује која му је била намера, кад је овај свој рад пуштао у свет. И акоје нут био предузет ради нроучавања земљишннх прилика описанога краја (писац је по струци геолог), ипак је кратки овај путопис пренун и других — историјских, просветнпх, друштвених и нрнвредннх — проматрања, те смо писцу захвални што нам је овако лепо умео доставити многе значајне утиске с овога, заиста „врло мучног и несумњиво опасног пута.“ Има овде новнна и за стручније читаоце, а што спнсу особито цену уздиже, то је онај лаки стил, занпмљивн начии нзлагања и патриотскп тон којнм је он скроз прожет, те је у исто време и прнјатан за чптање и пун поуке за свакога оног који је рад сазнатн што више о приликама наше невољнпчке браће у најближем нам суседству. А то је знање потребно свима ппсмепим Србима п. Овснннаго Н. СербЈН И Сербм. С.- Петербуџч> (Тппограф1а П. П. Соикина) 1898. в. 8° 321. — Цена 2 рубље. Нпсац ове књиге, који је правн члан царског руског геограФског друштва шгампао је још 1877 у Нетрограду дело Современнак Турцш (геограФски преглед, нсториско-етнограФске белешке), а за тим је 1883 пзрадпо ближу расправу о Србији с војнпчког н статкстичког гледпшта. коју је за војпе потребе штампао Главни Штаб рускн, али која с тога није нн дошла у руке шире нублике. У књнзн која је нред нама и коју топло препоручујемо пажњп наших читалаца имају ови главнпјн одељци : ГеограФСкн преглед. — Нацрт Псторије. — Статистика и ЕтнограФија. — Књижевност, наука и уметностн. — Оружана сила. Закључцн. Сви се ови одељци односе на Србнју у ужем смислу речн, и њој је и посвећен највећн део књнге. Свн су редови њенн задахнути симпатијама за нашу земљу, те се за то могу лакше прпмитн и оне опаске у њој које нам се не чнне баш најтачнпје, Уз то се има напоменути да је пнсац путовао чешће по Балканским земљама, и да се н у Србнји бавио, те његови закључцн носе доста често обележје властитога проматрања. У осталим деловнма, које писац даје као прилоге, он се бавио Србима у Турској, за тим о Србима у Аустро-угарској, о Боснн н Херцеговнни п најпосле о Црној Гори. Уз Карићеве Сраске Земље овоје готово