Delo

Б Е Л Е Ш К Е 499 је на гробу рано премиоулог српског књнжевника Косте Руварца споменик, који .је_10, маја-. и освећен. Споменик је у облику пирампде од белог мрамора, п на њему је натппс: „Карловачкн I ђак.“ а доле: „Српском књпжевнику Кости Руварцу 1837 -1863 прилогом српског народа српска академска омладина и Коло младих Срба “ НОВИНАРСТВО Педагошки зборннк. -- Јован 3. Медурцћ, учитељ у Турпји (Бачка), почеће издаватп Пелагошки зборник, који ће имати два дела. У првом делу, којп ће се звати Дом родитељски, износпће се мане и недостаци домаћега нородичног васпитања, а трудиће се да се што разумл.ивије поучи дом ро.штељски, како да врши дужност, на да се добнје основа за школско васпитање. Други део, који ће се звати Школа, доносиће чланке н расправе из педагошке књижевности и износиће махне рада школина. Листу су обећали сарадњу наши признати педагози- Иедагошки зборник излазиће, у свескама од 15—20 штампаних табака, два пута у годинп (јула и декембра), а ценаје свесцп две круне или два и по динара. Иретплата се шад>е до 15 јула ове годпне. Нов лист. — У Никшићу је почео пзлалити нов лист Невесиње за политику и књижевност. Нзлази једчн пут недељно. УМЕТНОСТ Изложбе слика. — Београд је послсдњих дана нмао ретко задовоњство, да у псто време има две пзложбе слика, и то у зградп Народне Скупштине слпке г. Леона Којена, а у Грађанској Каспни слике г. Марка Мурата. Обе су ове изложбе заслуживале нарочиту пажњу, и ако похода није хармонисала с њиховом пнтересношћу, Оба сликара су ђаци мпнхенске школе, алп свакп од њих цредставља различити иравац. Док је г. Којен остао у главном у традицијама старога Каулбаха, дотле г. Мурат пде сасвим новим иутевима познатих сеценнониста. У сликама Муратовим СЈТ18 готапиз зит и лик г. МилиКевиКа нашао је тај иравац нарочптог израза. Код других (Вечерњи лахор, Св. Цецгглија, Диило.ча Књиж. Задруге, Прел Госаом ц т. д.) истиче се труд сликарев да савлада тешкоће око престављања светлостн. Ликови г. архим. Н. ДучиКа ц Сима Матавуља најбоље су што смо у тој врсти до сад код нас видели. Јосифов сан Л. Којена једина је нотпуно свршена слика у његовој изложби, и она управо ц усредсређује на себи сву пажњу гледаочеву. На њој се доиста нашем сликару може потпуно и најусрдније честитати. Од свршенпх стварп истиче се нарочито лик једне старпје госпође (сликареве матере)Којен нам је уз то још дао пзобиње нацрта који сведоче о јачини његове уобразиње и о дару за компоновање. Штета је само, што се он теже решава на извођење својих замисли- Не могући се за сада задржавати подробнијена радовимаоведвојцце младих уметника, ми се зауставњамо на жењи да што пре впдимо заједничку изложбу свих наших уметника- За париску пзложбу. -- За париску изложбу, која ће бити 1900. године, пријавилп су своја уметничка дела ови српскп уметници: Стеван Тодоровић, Наја Јовановић, Марко Мурат и Леон Коен, акад. живописцп, Пера Убавкић, Ђока Јовановић и П. Роксандић, акад. вајари и Никола Милојевић, акад. живоппсац. Нова драма. — У Загребу је 14. маја ппиказиван нов комад Милоша Цветића ^Родите.ЂСКи гријесп." Загребачкп се листови похвално изражавају о овој новини Цветићевој, 0 којој ћемо и сами проговорпти коју више, чим нам то буде могућно. Народно нозориште у Веограду. — У аарилу месецу ове године биле су у Народноме Позоришту 23 представе, од којих је била 1 ванредна, 6 дневних, а остале су вечерње. На ванредној је прелстави био уметничкп кони,ерат, који су, у корист дечје болнице, приредили: Ма|>гпта Абрањи, члан краљевске опере, Арпад Сенди и Сигисмунд Биргер, проФесори на консерваторпјуму, сви из Будим-Иеште. На лневним предетавама даваиа су три оригинала (Ивкова слава, Шокица и Ђидо) и три нревода с Францускога (Стари каалар, Женски рај н Сиротињски адвокат). На вечерњим представама давани су: седам превода с Францускога: Пут око земље, Христифор Колумб, Севиљски берберин, Сиротињски адеокат (два пута), Присни иријатељи, Чича Плиме, — комедија у четири чина, написали Теодор Баријер и Ернест Капанди, превео с Француског Милан Н. Христић, даван први пут 18 априла, игран три пута — и Пуковник РТЈкбриидва нревода с немачкога: Гасаикупа и Микадо или Један дан у Титиау (јапанска оперета у два чина, написао В. С. Џилберт, нревео Мита Живковић. Музика од Артура Соливена, даван први пут 21 апрпла, игран пет пута). — На представама овога месеца нало је свега 12.069’80 дин. На ванредној представи (концерту) — 1481 динара. На дневним нредставама иало је 3026 дин. Највише је пало на „Нвковој слави“ (674*50 дин.), за тим на „Женском ра,јуи (660 дин.); најмање на „Сиротињском адвокату“ (315 дињ), а остале скоро подједнико (преко 400 дин). Од вечерњих представа највише је пало на „Микаду“ кад је први пут даван (925*50 дпн), за тим на „Путу око земље“ (751*90 дин.), на „Микаду“ кад је пети пут даван (734*40 д ), кад је трећи нут давгн (712*10 дин.), а нај32 *