Delo
198 Д Е Л 0 Вагћапсћ, 1епеп1е с11 1ап4епа Вота 1898-“ Књига је укратена слцком кнеза Николе, а посвећена је Јелени Петровић — Његош, наследницп талијанског престола. гасек е1 1е8 паНопаШе« еи АиПчсћеНопЈ-чче. — Под овпм натписом написао је књигу Б. Ауербах, професор университета у Нансиу, у којој је изнео све народе који чине аустро-угарску државу, а то сј : Немди, Чеси, Пољаци, Маџари, Словенци, Рутени, Словаци, Румуни, Срби и Хрвати. Он је испитивао основне и главне чињенице мешавине ових народа, проучавао особине народа, њихова наречја, погодбе колонизације, утицаје геограФСке, рестаурације језика и литературе, бу!,ење традиција, расплет борбе раса. На послетку писац износи да ће у овој држави настати судар између Немаца, Маџара и Словена. Последњи роман Додеов. — Ове године изашао је последњи роман АлФОнса Додеа КуИни хранитељ |8оп1:хеп Је ГашП1е). Као у Фромону млађем и Гнслеру старпјем, Набобу, Нуми Гуместону и у Сафо, он < вде црта шарени, занлетени модерни живот, обичије модернога друштва, — једном речју хвеговом, тоеигз сои^етрогатз. Цео је роман оштра, али оправдана, критика младог нараштаја Француског или, оштрпје речено, модерног шкодовања. Рајмон Еудолин је прототип тих младих 81ги§&1е 1‘ог Шег-а, људи у којих је глава препуна штурих знања, а срце празно. без љубави према другима, чак и према својим најближим, невроиата, људи без идеала, без другог циља у животу сем своје каријере и најгрубљих уживања. Отац, који се убио, да бн породицу спасао од с рамоте која јој је претила његовим банкротством, означио је Рајмона као хранитеља, као стуб породице, и зажелео да му син учи латински ц сличне науке. II Доде, са ванредном тачношћу, са особитим познавањем душе човечје, црта школовање Рајмоново, његову младост и прве кораке у живот. Као Хамлет, он је имао терет, који његова слаба плећа нису могла издржати. Занет исиочетка Шопенхауером и Хартманом, доцније постаје модеран човек у пуном смислу те речи, себичан, сујетан, жељан сјаја и уживања, живећи као паразит на рачун своје породице, којој је он хранитељ! Најзад је дотле пао, да је, као књижевник симболист, штампао „веристички“ роман гФранцуска породица“, где је своју породицу направио наказом, старе пријатеље своје куће сурово исмејао, а себе представио као раепетог Хриета, који жртвује све за породицу, а погнутих леђа вуче тешки терет дужности. Са нешто мало и мелодрамичностн развија се драма свакидашњег живота, у којој на послетку Рајмон одлазп у војску, замењујући млађег брата, правог хранитеља кућног, скромног електричног радника, који .је, и поред свога незнања латинског, језика и без класичних студија, честита душа, узорит човек, јунак, како га зове писац. У Набобу је Доде оцртао оне прљаве „владајуће“ кругове из доба Наполеона III, али овде није ни мало штедео лажне републиканце, садашње „владајуће“ кругове у Француској, панамисте, њихову поткупљивост, њихово лажно слободњаштво, њихово сумњиво родољубље. Министар ВалФон, р.елики мајстор Франкмасонски, иредставник је тих државника, који су срозали републику до обичне монархије. И ко зна, не говори ли сам Доде кроз уста старог републиканца из 1848., Пјера Изоара: „...Зар то није ужасно доћи до тога, да човек посумња у сва своја веровања, најдража и најсветија. Ја сам волео Ренублику као своју матер, као својуотаџбину. А ја је данасвидим као какав дућан. друштво за заједничко експлоатисање, које је са мном пречистило рачун... сва моја веровања порушена, све моје идеје о животу и људима иромењене и то толико, да се не могу у њцма да нађем... Идеје младих људи на хпљаде миља далеко су од мојих... ја не разумем оно што читам. Свуда куд погледам око себе, тамно је, хладно је, као у овој дворани...“ А Рајмон, клонуо, смрв.кен животом, бежећи од терета који није могао носити. нише са морскога брода своме брату и својој честитој љубавници: „...ја вас молим, пека моје дете не знадне латински, нека се не образује класички. Мој отац, тражећц то за мене, нанео ми је несрећу..“ У роману се још опажају све старе особине сјајног талента Додеовог. Банредно фино и суххтилно цртање живота и људи, истинитост, духовитост, лака иронија, искрена нежност, појачана меланхолија, отмен. кервозан стил. До душе, осећа се утицај година, изнуреност духа, који је цео живот провео у раду, мелодрамскога више но обично, доста понављања у карактерима и_ сценама, из ранијих романа (нарочито Наооба), али, с друге стране, има толико трезвених, паметних мисли, смер је толико подобан и сувремен, да је Хранитељ породице роман првога реда, једна одлична књига. Ск. ПРОСВЕТА Морално-поучне беееде. — 3. маја држао је у богословији проФесор Јеврем Бојовић беседу 0 браку. — 10. маја беседио је Иетар Протић проФесор 0 човеку као моралном биЛу. — 17 маја говорио је Павле Швабић прОФесор О богословљу као наугг,и. — 21. маја је Захарија Поповић, статистичар министарства просвете, читаоједну црту из српеког народног живота- — 24. маја беседио је архимандрит Виктор 0 љубавн према б.тижњему. Споменпк Косте Руварца. Будимпештанска српска академска омладина подигла