Delo

502 Д Е .1 0 како научне лослове треба у опште радити. Стогаје он међу својим ђацима имао најверније поштоваоце. Али ни међу старијим радницима није био Светислав Вуловић мање цењен. Они су га рано одликовали избором за члана Српског Ученог Друштва, па је био узет и за члана у одбору Чупићеве Задужбине , бпвао је више пута редован члан, па две године и председник, Главнога Просветнога Савета, а кад је основана Академија Наука, Вуловић је био један од првих академика. Покојник нијебиоод оних сухопарних књнжевних нсторикафилолога који минуциуозним прибирањем исцрпних података о ком питању пруже другима сву грађу коју могу пожелети за дефинитивне студије, али је ипак у својим академским радовнма, ајошвишеу својим предавањима, обрадио многа биографска и бпблиографска пптања о списима и књижевницима нашим старога и новога времена. Ту су му нарочито знатна лроучавања о св. Сави, Стевану Првовенчаном и њиховим последницима ХТТТ и XIV века. Измефу ових је за најбрижлшвију стз^дију бпо одабрао писце Родослова краљева и архијепископа српских, али му болест, која га је последњих година морила, није дала да тај рад спреми за штампу. Из новије књижевностп у том је смислу радио на биографији и библиографији Симе Милутиновића и Бранка Радичевића н њихових дела. Томе се могу додати и мањи фплолошки чланци, па испнтивање садашњега стања народне усмене књижевности. Ипак је главна Вуловићева снага била у литерарној критици. Одликовав се на том пољу већ у младим годпнама, ннје га ни после осгављао. Из првога му доба стоји и данас збирка његових приказа „Из позоришта“ жива и свежа пред чптаоцима. Други његови реферати, писани или за поједине листове или за одборе којима је био члан — Чупићеву Задужбину, Главни ГТросветни Савет и т. д. — беху стекли значај аукторитета његову мишљењу. Имајући особит критички дар, он је брзо правац наше књижевне критнке знатно унапредио. Био је један од оних који су у крнтику, дотле чисто естетичну у нас, унели нове елементе. Вуловић је сваки спис везивао с једне стране за остале савремене му и раније књижевне појаве и правце, а с друге стране за писца који