Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 15 Оретен га гледаше и елушаше. Неколико пута учини: лм ! хм !“ — али тим се није мислио посмехнути: пре би тај узвик значио: „ово сам ја у другом издању !“ Са педагогике пређе разговор на обичне ствари. Млади недагог рече : Ја вам, збиља, честитам, г. докторе ! Ви сте. за вашега кратког бављења овде, у нашем Београду, постигли сјајан успех ! Да знате само с каквим поштовањем о вама говоре ! И ја сам, знате, одавде. Овде имам једнога рођака, који једино вама има да захвали што је данас здрав. Имао је овде. на мишици, једну рану, коју никако није могао залечити. Пет година је вукао ту рану, па онда — куд ће. шта ће — иредаде се вашем операторском ножу... II у триста добрих часа: ено га данас здрава ! Ви сте од то доба у нашој кући Бог! Сретен се сети те онерације и причаше појединости. Петар се одушевио. Замоли за доиуштење да затражи мало вина. >'з вино разговор иоће мало живље. Причало се ту свашта. Петар причаше своје авантуре, којих је имао тако много. као да је био какав милионар. Сретен одмах увиде да прегони: али му се допадао онај лак начин излагања, она слика што је даје евојим причањем и она дрскост, коју ниси могао никако збунити. Разговор биваше све интимнији. — Г. докторе, ви сте просто лав београдски! Ја вам завидим ! — Е? — Истина, истина! Куд год сам ирошао — а ја као етари о^аковић — имам много породице и познаника. — Ту сте вп први човек! Све је лудо за вама. Сретенову сујету ово мало заголица. — Будите уверени, ја то нисам ни оиазио — рече он. Верујем! Ко је роб своје дужности , као ви . тај не гледа на те ствари. Али, доиустићете мени, да сам то запазио: унраво, мени се чак иоверавају... И онда стаде помињати једну по једну личност. Причао је о једној младој госпоћи — што није његова роћака. него