Delo

СИМА МАТАВУЛј 483 зване аналисе у њега нема много. Он обично показује душевне покрете у колико се откривају говором, покретима, радом, а покаже их тако, како ће се одмах осветлити цела психичка ситуација. Он има чптавпх ириповедака у којима је главно каки психолошки догађај или стање. иа ни ту не одступа од свога начина. Особито је тешко надмашан у днјалозима, обично врло кратким, али тако драматичним , да нриказују ннтенснвиу радњу душевну лица која говоре. Ту још треба истаћи оне страннце на којима су иснричане читаве скупштине људи и жена, који наглим упадањем и скакањем с нредмета на иредмет оживљавају уједно и целу слпку н радњу што се нрича и уједно оцртавају одвојепо свакога ноједннога учесника у говору. Док овако поклања пажњу душевним нокретнма својих лица. Матавуљ их не приказује, као натуралпсти, носледицама чистога фиснолошкога живота њихова. Он истина зна за везу нзмеђу душе и тела, па врло ревносно портретује ваљда свако лице које уведе у нричу, н за чудо да лицу гако приказаном необично одговара све што ће оно после говорити и радити. Али је ипак телесни живот н његов утицај на душу у Оима свега неколико пута предмет нриповедања. Већ сам споменуо оно у причп „Како се Латинче оженило.1, Други је те врсте догађа.ј у нрпповестн „Све је V крви.“ Ту гледамо како красан младић непадно нодлеже пијанству које му је било наследно у породици : па н ту је тај Факат само врло просто приказан, на његову се цртању нисац мало задржава. а напротив уза1 њ су прекрасно насликане друге нојаве из живота. Још бих рекао да има једна разлика између онога што писац пнше кад је блнже неносредннм утисцима н онога иознијега. У ирвом догађају бива да се ограннчн па оне елементе које му пружа сим онај део стварностн који хоће да нриказује и који му је неносреднн иоводзарад. Пнак мислим да тако не ради често. У већини догађаја његов је рад компликоваиији, а у њему има«много зампшљања н правога стварања. ..Вакоња" на пример није ни по што иостао само од грађе коју је иисцу пружало познавање живота далматиискнх Фратара н њихове пастве; ту је многом чему порекло од некуд, од куд би се мало ко домислио , на кодико год детаљно знао иеринетије Магавуљеве бнограФнје: чак је и Зајечар прпнео штогод своје за стварање онс Согате слике! За такво је уметничко стварање сведоџба и ирииоветка ,,Ново оружје“ п нарочито нсторискн роман ..Ускок“.. Оне многобројне, а дивне, иојаве из најинтимнијега домаћега жпвота пе бн могао писац никад написати, да се ограннчно те нренрпчао само оно шго је својим очима видео у Цриој Горп. То не бн могао ,.фотограФ“ ураднтп. Тек од нознавања човечје душе у оиште, од нознавања црногорскога характера п жпвота у наше дане н од познавања нсторије црпогорске под владиком Петром I. од свега гога ск\иа — створепо је једпо од најбољпх књижевинх дсла целе новије иаше литературе. -Јсдиа је од послсднца Матавуљева реалпсма — склоп његових прпповсдака. Врло мало иута узима он старе , традицпоналне и у књнжевностп освећеие Фабуле па да их малко дотера н гако иреиначене да на-