Delo

П Зг Т Н Н Ц А ;) — Ви сте у законитом... Ни за вас није, оче... Ви сте калуђер ! Није ни за тебе, милорде. Ти си заљубљени младожења. Тебе чека, начекати се не може, твоја вереница у Кронштату. — Море не зановетај ту, казуј у чему је ствар? И без тога довољно личиш на Бопчинског! — процеди кроза зубе друг н пријатељ Цветкова. потпоручник Бобров, кога зову милорд.4* Смеђ, е забријаним уснама и малим, до краја образа. бакенбардима, сувињав и зализан, уздржљив и озбиљан, он је заиста личио на Енглеза и нредстављао англомана, старајући се да спољашњу сличност појача и нотребним, по његовом мишљењу, енглеским навикама: иравио се равнодушан, бленуо беемислено, цедио речи кроза зубе. носио Фланелску кошуљу, иио нортер и није се ни чему чудио. — Јест, казуј ! А не бој се, нећеш послужити сиротог нотпоручнпка руском цигаром... Ове манилске... Нека их враг носп!... Дед, не мисли, племенити лорде... Дај! Племенити лорд штедљив, чуваран и у онште исправан младић, који не само да дугове није правио, него је нешто мало и заштедео од евоје илате, не гледајући на то. што је ово друга година како је на путу, још је пушио цигарете, понете из Русије. Врло је нерадо нудио те цигарете и са неким унутрашњим колебањем извади кутију, али по опрезности не даде је Цветкову, него извади једну цигару и иружи је овом веселом потиоручнику, који је своју резерву већ давно био испушио. Овај после ирвог дима, у сласт повученог, значајно н свечано проговори шкиљећи засијаним очима: — Нмаћемо на клиперу нутницу! Путоваће с нама до Хонконга... Такве новости, је ли да нисте очекивали, госнодо? И весељак иотпоручник ногледа све победничким оком. Новост ова, како изгледа, учинила је утисак на поморце. — Путница! ? — разлегоше се уеклици. — Чак две: млада госпођа и њена собарица, такође млада....