Delo

110 Д Е Л О просвете народне сазна да се негде учи протнвно програму, или нађе некога учитеља илп учитељку без еведочанства н дипломе, министарство народне просвете обратиће се у Цариграду Патријаршији, а ио вилајетпма митрополијама п расиравити ова иитања. Противно цчгњг забраниКе се иреко Патрнјаршије, а тим нстим иутем заменуКе се учнтел.и и учптелме без ди илома“.’) Ову везирску наредбу спровео је бпо уз своју грамату од 01 јануара 1891 год. Патријарх Днонисије ондашњем скопаљском мит])ополиту Пајснју. У гој грамати 1[атрнјарх каже, између осталога, и ово: „У школским стварима морате пазити: а. , да се школски одбо[>, којн се биЈ)а под вашнм председништвом, састави од поштеннх људи н таких којп уживају добаЈ) глас у оиштпнп и у митрополији, и који ће се обвезати да Ј)аде нод председннштвом вапшм или вашега епптропа; б. , при избору учитеља, које бнра одбор у седници, да су не само подобни за учитеља него да су и васпитани п мирни, и да се свуда показују као прнмер морала и здравога васпитања и да нх утврђујете и снабдевате сваке годпне својим засебним уверењем; в. , да програме вј)ло пажљиво проучавате да не би у њима било чега пј)отнвног не само политичкоме реду, него ц умном п моралном н верском развпћу омладине, и тек после да нх потв[)ђујете, мнслећи на последице и одговорност коју носите п[)ед црквом и уваженом државом“. И везирска наредба и ово НатЈшјаЈ)хово писмо јасни су. Ирва је донесена после дугог споЈ)а , који је Патријаршија нмала с Пој)том због беЈ)ата издатих бугарским владикама, и оигитег је значауа; она се тиче свих народа који иотиадају иод ПатриЈаргиију. Никаква Ј)азлога нема мислити и да је ПатријаЈ)шија њене од[)едбе саопштила само скопаљском мнтјшполиту; нстоветна писма она је мо[)ала исп[)атити и свпма ДЈ)угим својим митрополитима и владикама. ГХо овим од[)едбама пмале бн постојатп и школе оногдела српског народа, којп је остао у духовној заједници с патри-