Delo

118 Д Е Л 0 Овако сматрање Патријаршије било је иотауно саиигсно и сматрању турске ио.штике. Турске властп су по готову увек одбијалесваку меитавину патријаршпних органау српске школе, наводећи тому за разлог да н>ене повластице, у погледу на школе, вреде само за школе грчкога језика. Школе негрчког језика биле су увек само српске школе, јер су се маћедонскп Румуни, и ако већим делом прпзнају Патријаршију, у школском пнтању одвојили од ње, и у овом погледу изодавна иду путем којим ми данас у неколико и сметено идемо. Ни једна од свнх српских школа у Турској царевини не дугује своје постање патријаршиским повластицама, н ако би им ове јеуино требале да буду темел*. Појаве које су се дешавале последњих година могле су само да изазову мнсао да су одиста тачни они гласови којп су се чули: да се Патријаришја одрекла својих иовластица за све школе које нису грчког језика. У снојој поменутој књизи навео сам масу случајева који натурају ову мпсао, а неколике је поменуо н Св. Симић у свому саставу. Норед њих н.мао бих сада овде поменутп још неколпке, у потврду тога, н то не са.мо за учител>е п школе него чак н за свешгенике. После изравњања Натријаршије с Портом, од 1891 годнне, издана је била наредба да се упишу све школе које су у царевнни иостојале. Срби у рашко-прнзренској и скопаљској Епархији, н зарад јединства Православл.а . и навикнути да школа и црква нду увек заједно, н најзад шго су с разлогом сматрали да на тако поступање пмају права — тражили су од својих митрополита да они то учпне. Покојног рашко-призренског митрополита Мелентија паства је једва сломнла, п он је, после дугог опирања, најзад једва пристао да поднесе вилајетској властп списак српских школа. Дозволе иису ппак биле тада пздане, ну тек доцније, и то по закону о јавној настави. Школе су међу тим радиле, јер су све биле отуд Шара и Качаника. Списак је поднео био и пок. скопаљски митрополит Методије, ну вилајетска власт није никако хтела да прнми његово учешће. Око тога се између њега и ондашњег валије, Етемпаше, изметне дуги спор. Валија није признавао да се права Патријаршије односе и на српске школе п у свом вилајету признавао је само грчку — рум — п бу-