Delo

СРПСКИ НАРОД У СКОПСКОЛ ЕПАРХИЈИ 119 гарску народиост.') Тврдио је да у толге слшслу нма и упут од министра просвете. Методнје је упорно остајао на сволш 1’ледшнту. Власт позатвара све школе српске у тетовској кази. ( почеткол! 1893 годпне). Методпје, 18 марта, оде због тога код Етем-паше, и уложи нротест, тражећи рг да се школе отворе п да се дозволе издаду. Ово је дало повода великој свађп пзмеђу њих двојице Етем-паша је између осталог, викнуо митрополиту како ће га уапсити и добаци му реч : на гшље! Методије му поврати реч, и пзмеђу ших буду односи сасвим прекинути. Школе буду по ново отвореие (19 лгарта) опет ио ппсл1еној наредбн лштрополитовој , алн их власг по ново одмах затвори н узме кључеве. У целолт оволг спору екопаљски грчки консулат био је стално противу Методија; овога нп Патријаршпја није нп у колико помогла, а није противу њега предузела лгере што је овде била у питању скопаљска област, и што су Турцп били довољни. Муариф мудир, који је држао страну лштрополпту буде позван на одговор у Царпград, а по толг премештен. Дозволе нпсу никако биле издаване Митрополији. Власт пође корак даље, и у мају (1893 године), на веолт груб начин , затвори ц школу у Куманову. Поводолг свега тога у ово се пнтање одлучнпје умеша и Србија, и, благодарећи шенолг посредовању власт отиочне с јесени 1893 године издавати дозволе увек на основу § 129 закона о јавној настави. Данас само такве дозволе имају све гиколе. Кад су се, почетколг 1892 године, Срби нз Солуна молили Патрпјаршији да им се отвори школа, ова је одговорила солунском митрополиту: „одбити енергнчно претензије Срба, јер у Солуну никада није бпло српске школе, п не треба да је буде.— Школа је ипак отворена децембра 1892 године на основу § 129. Неколнко година су Србн, насгањени у Цариграду , лшлили Патријаршију да им отворн школу. Она им је увек од11) Он је у то доба наредио био тетовском кајмакаму и гостнварском мудиру да му јаве: да лн се тамо говори бугарски или српски.