Delo

СРПСКИ НАРОД У СКОПСКОЈ ЕПАГХИЈИ 1*21 турске иоданике^) на грчког митрополнта — рум митрополита — ма да је он, иећ и као духовник, внђена личност, ова се наредба не може односптн за то што он као рум-митроиолит нема никакве везе с сриским школама ; с тога треба, као што вам је јављено, да издате дозволу на име виђених људи сриског народа,') кад би се тражнло отварање сриских школа, а дозволе да буду рубричне, које ће се попунити. 44 8) Велики Везир, у писму своме од 13. новембра 1897 Бр. 344, шиљући молбу кметова Бапшног Села и Руднпка (у велешкој кази), од 2. новембра, каже солунском валији ово: „ПЈиље вам се молба кметова села Рудника и Башиног Села, среза велешког, којим се тражп дозвола за отварање школа. у којима ће се учити деца сриског народа ио њиховом језику. с препоруком да учпните што је потребно по садржннп молбе и ио иримерима.“ Муариф-мудир (просветнп надзорннк солунског вилајета одговарајућн валији солунском поводом овог посла, каже, у своме писму од 25. новембра 1897 године, ово: „Прочиталп смо пнсмо Великог Везира н приложену молбу. Ма да је велешки рум-митрополит, који тражи дозволе на његово име за отварање српских школа у реченнм селима, као духовнпк вифен п познат, нпак сам од В. Везира тражио био упуства ко/е врсте дозволе да се пздаду за ове школе. Ну пошто се у писму министарства просвете, које је дошло, и које овдо прнлажемо, не доиушта дати дозволо на име румског митроиолита, на којег се односи ова ствар, уер ће гиколе бити за децу сриског народа. то се умољава В. Везир да овом митрополиту ово погодним речима и објасни. Како су, пак, до сада поднесене у неколико пута молбе, било од стране кметова, било од стране становника ових села, за отварање српских школа. то бн требало замолити В. Везира да велешком кајмакаму заповедн да учинп што је потребно да становници сриског народа а турски иодапици тнх села представе најпре по једног ') Курзнв је свуда мој 11 • 11 ■ 2) Њега нуФуске књиге нису признавале. В. ирви чланак овог састава. П. Б. 3) Оне по чл. 129 закона о јавној наставн. Њ Б.