Delo

120 д к л о бпјала молбе, и школа је ипак отворена 3 фебруара 1892 године, опет на основу § 129. Онако исто као што нису прихватали српске школе Иатријаршиски митрополити нису узимали у заштиту ни српске свеи1тенике. Помињем само овај пример, а има их пуно. Под јесен 1892 године битољски мптрополит наредио је своме економу у Прилепу, попу Зиси, да неколике свештенике, који су допали затвора због рада на отварању српских школа , не узима у заштиту , ,,па макар скапали у апсани , јер су то с})пски иопови, и ако признају Патријаршију.“ Као један од најнеоспорнијих, а уједно и најновијих до каза турском сматрању повластица Патрнјаршиских, то је пптање о отварању иаших школа у велешкој областн. Пуних трипаост година онамошњи људи наши иаште се отво})нтп школе у тој странп1): учиннли су све што законн налажу, п код месне власти у Велесу п код вилајета у Солуну; учинио је што му је дужност била п велешки православни митрополпт Антим, чак п по цену замерке од стране Патријаршије п школе ипак нису допуштене.*) Ту})ски министар п})освете, у своме пнс.му од 11 новембра 1897 год. бр. 21, упућеном валпји у Солуну, иише овако: „У одговор на ваше ппсмо од 27 сепгембра 1897 год. Вр. 17, част ми је јавити вам како је, према изјави надзоринка туфннскпх п немусломанскпх школа. у везирском писму. од 20 џемази-уљ-ахира Б}). 298, објашњено да је изншла царска ирада, ио којој дозволе за нове српеке школе, које се имају отворитп, треба да буду на име људи које месна власт познаје као људе внђене п од угледа. Упут, којп сте добили од В. Везира, да се при молбама за отварање српскнх школа уверавате о томе да лн су молиоци угледни људи — тај упут односп се са.лго на угледне људе сриског народп али ') У њој се једна српска школа могла одржати до 1885 годнне. В. примедбу на страни 8. -) На странп 7 својнх бележака каже Св. Симић: „Митрополит Антим, видећи непопуст.Ђпвост турску према српским захтевима, отворао је, на основу нривилегија натријаршнјекпх, српеке школе у седам еела. ГГосле петнаест дана све су те школе позатваране, по наредби солунског валнје, јер је . велн се у наредби, он уверен да у солунском вилајету нема Срба".