Delo

13*2 Д Е Л О облику користи и услуга, сви ти, који су допустили да их с приликама у окупираним земљама упознају људи , те им је влада за то одредила, однели су отуда најлепше утиске, те су их за тим распростирали у својој постојоини речју и штампом. Босанска влада изношена је у њиховим извештајима не само као љубазна и услужна, него н издашна, а , ваља прпзнати. да није све што је за време окупације владином помоћу угледао света тек ма какво литерарно ћубре. Тако на пр. Хајнриха Ренера књига Бигсћ ЈЗозшеп-Нег/е^оута кгепх Ш1(1 ср!еги (Берлин 1896) остаће добра путописна слпка при свем том, што је реклама за босанску владу. Друкчији су међу тим били извештаји словенске независне штампе о босанским стварима, од којих су само нол>ски и великохрватски листови исказивали задовољство с током догађаја у окупираним земљама. V Чешкој су само владини органи по дужности хвалилн окупацију. Чешкој народној штампи припада хвала што се без разлике странака п праваца увек залагала за нотребе н ннтересе становништва окупираних земаља. У том једнообразном погледу иредставништва чешког јавног мњења на словенско питање .једне земље ноказује се снага и зрелост словенске свести чешког народа. Чешки посланици у аустро-угарским делегацијама читав низ година пре тога подизали су реч своју о односима у окупираним земљама и залагали се за"тужбе, жел>е п иротесте босанско-херцеговачког становништва. У пракси није тиме ништа постигнуто, али је морална добит била огромна од тога, што се од свију народа хабсбуршке монархије једини чешки народ истакао јавно као заступник становништва окупираних земаља. Он се јавља свуда на Балкану, те шпри познанство чешког народа и улива поверење према њему, и у онште зближује га са словенским југом. Да с овим довде завршимо о томе. Изгледало је, да је овогодишња јубиларна година (дваестогодишњица) окупације особито згодна да јој ласкавци принале кандило. Међутим пада јако у очи да се баш ове године највише ћутп, н да су поглавито званична лица занемила. Иа против примећава се да баш званични представници најбрижљивије избегавају сваку расправу о окупираним земљама.