Delo

ПУТОПИСНЕ ЦРТЕ ОД ,1 0 3 Е Ф А ХОЛЕЧЕКА ПРЕВОДИ Јћ С. Јаушановић —=3*=Ове године навршило се двадесет година, како је АустроУгарска добила мандат од јевронских велесила на берлинском конгресу, да носедне Босну и Херцеговину донде, док се не поврати у њима мир и ред. Аустрија је добила тиме оно, за чим је дуго тежила. а нарочито од оног времена откад је принуђена била да уступи део свог земљишта Италији. II очекивало се да ће она решавању овог задатка нриступити одлучно и с нреданошћу, те да са окупираним земљама докаже да уме администрирати, просвећивати, богатити, једном речи да уме усрећити народ, који је потпао под њену управу. За пуних деветнаест година читали смо много хвала о томе, како Аустро-Угарска врло успешно врши свој задатак у окупираним земљама. Те нохвале потицале су на првом месту из званичних кругова сарајевских , бечких и иештанских. А похвале као и погрде са званичних места обично су од мале вредности. Много је важније било што је уз ове похвале пристајао један део јевропске штампе , а нарочито немачка и енглеска, иа се по који пут слабији одјек чуо и у француском јавном мњењу. Босанска је влада радо гледала кад су у окупиране земље долазили појединце или у групама књижевници, журналисте, политичари и туристе. Показивала им је своју вештину управљања и није се ни у једном случају преварила: сви кош су окусили владин хлеб и со ма у каквом