Delo

Д Е Ј1 0 134 То је гледиште чешки народ до сад ааузимао. Желети је само да буде нрожман уверењем, да је такво гледиште правилно и добро, и да га т1ех не може променнти, ако хоће да остане сам себи веран. Са тога гледишта и ја гледам на догађаје. То није гледиште неког словенског-племенског егојизма, под чијом би образином могао ровити неки посебни потчињени егојизам: чешки, пољски, хрватски или који други. То гледиште истиче из свести да се сви народи, који се боре за право и правичност, морају узајамно помагати, један другог бранити и штитити. То је гледиште љубав ка истини и политичкој моралности. Толико сам сматрао за иотребно да кажем пре него што иређем вршењу задатка, који сам себн поставио. Хоћу да изнесем што прегледнију слику различитих односа у окупираним земљама, како се престав.љају у овој јубиларној години окупације. Све, о чему будем говорио, неће бити новина за читаоце који прате редовна политичка нитања и дневне догађа је. Али изоставити такве ствари није могуће , јер би без њнх слика испала непотиуна. А надам се да ћу и на многе од тих ствари, које су читаоцима већ познате, бацити такву светлост, у којој оне морају стајати да би се правилно могле схватити. I Нрвп гласник. — Омер. У Гружу, дуоровачком пристаништу, сео сам у кола, која су ме имала одвести у град. За време вожње кочијаш окрећућп се мени, правио ми је предлоге где да одседнем. Одбијао сам му предлоге један за другпм. „Дакле ви хоћете да. останете код нас у Дуоровнику ?“ питао је кочијаш радознало. „Не, ја идем у Требиње”. „У Требиње? Па онда можемо заједно ићи, ако је по вољи“. „Можемо, само кажите, колико да вам платим за подвоз до ТребињаА