Delo

136 Д Е Л 0 жилав, скроман и чио — те како чио ! Само што не говори. Али откад су дошла овамо господа из Беча ночели су да кваре и херцеговачке коње“. Помислио сам : ево опет једног иротивника окупације! Само кад ови људи не би толико нретерпвали. Већ и опадање херцеговачке пасмине коња уиисују у грех бечкој господи ! „А како су их почели да кваре“ запитам га. Неразумним приплодом. Треба да знате да се они свему ругају што су у Херцеговини и Босни затекли, па било то животиња или човек. Сва стока у Херцеговини ситна је , али је добра. Господа из Беча иринуђавају одгајиваче стоке, да спарују своју до- ^ маћу стоку с круиним и тешким ајгирима н биковима. Хоће, веле. да облагороде домаћу пасмину стоке а у ствари је уби јају и искорењују. Херцеговци запомажу да се то насилно спаривање равна сточном помору, алн их нико не чује. Од сто женки једва десет донесу плод. Ко се уснротиви да свој V кобилу не оиасе државнн а јгир или краву не иусти под државног бика казни се у сваком случају са 10 Форината.” Веровао сам овом казивању о неразумном облагорођивању стоке. јер знам да је државна власт на тај исти начин нокварила и у Чешкој одличну домаћу расу коња , т. зв. нетолицку II хруђимску. ,.Е добро ! А ш га раде аге п бегови V Како се они нонашају према овом питању о коњима ?и „Аге и бегови чувају своје коње да се не покваре. како који може. Знате, да су они господари, а бечка го спода..." ..Госнода Швабе", помогнем му , јер ми се учинило да му је та реч на врх језика, а неће да је изговори. Кочијаш нрихвати ту реч оберучке и погледом иуним благодарности као да се хтеде захвалити што сам му помогао. „П1вабе“. рече искрено, „само се Турака бојем. То има свој значај још из ранијих времена, кад се Швабе с Турцима ни из далека нису смели мерити. Швабе немају одважности да Турке на што присиле. Али ири свем том сами Турци признају да њихов коњ није више што је био двадесет-тридееет година пре доласка ТГГваба у ове земље. Пораснији је. те би се на ирви