Delo

ДВАДЕСЕТОГОДИШЊА ОКУПАЦИЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 139 цији. Смеђи тин. — дакле не потпуно плави — све се већма шири на Балкану, али то још не значи усавршавање првобитног типа, већ његово одрођавање, чији је управо и ироизвод. Он се шири не својом сопственом природном снагом. већ га потискује Физичка сила, која иде за њим, гурајући га напред да јој пут прокрчује. Полугу, што потискује српску расу, покреће завртањ, који се ностенено али правилно и непрекидно обрће за њом. Та је полуга Аустрија а завртањ Немачка. „Бгапа- пасћ Оз1еп“ то је усвојени термин за то иостепено потискивање. Опадање српског типа иде у истој сразмери у којој јача немачки тип. Не треба ни дубоког заилажења у живот српског народа, нити је потребно тражити друге неке, ваљда скривене узроке за његово опадање. Та промена која на први поглед иада у очи свакоме, објашњује све остало: опадање друп1твено, душевно и привредно. Неоспорна је истина, која се у интересу самог српског народа не сме прикривати, да се он у борби са западном културом, коју му Немци преко Аустрије пружају на врху од бајонета, не само довољно не одупире, већ корак по корак подлеже. Ту истину треба да уоче и узму као предмет за размишљање вође српског народа, његовн будиоци и просветиоци. Размишљајући о том питању пружиће им се двојака могућност за обрт на боље, који може наступити у блиској или даљој будућности: или треба прежалити оригиналност и машту о сопственој култури и историском позиву н ступити добровољно под развијену заставу немачке културе, примити њено оружје, вршити њене заповести и крчити јој пут кроз људску шуму на Балкану, или чинити иротивно свему томе: запојити се свегаћу о сопственој културној и политичкој улози у историји човечанства, развити изнад себе заставу сопствених идеала, истаћи свој прави смер и одупрети се свом снагом горњем смеру, док му се пут на исток не пресече. Оба ова смера имају код српске расе своје приврженике који се према томе деле на два табора, често крвнички подељена. Том поделом, разуме се, да се олакшава пшрење „Огап^-а