Delo

142 Д Е Л О долазила испуњавала је одушевљењем. У својој поверљивости није пазила да се увери да ли јој ласкавци шире у кућн ис*тиниту просвету, слободу и благостање. Вође српског народа иропустили су да проуче живот и прошлост сродних народа, који су већ под тим удесом пропали, којем Српство тек сад пде на сусрет. Нарочито би им у том погледу била од неоцењене поуке историја чешког народа. Најпосле не може се нрикрити. да је у поверљивости српске расе нрема ласкавцима са Запада било много и душевне лености и много прш*втивног самољубља, које се нреливало у иреузношење себе, те је тиме сама ометала себн правилно и здраво развијање. Али као год што се не да замислити да ће окупација добровољно нанустити заночети посао и да неће предузети све што би довело до краја њене намере. исто тако не требн досадашње уступање српске расе сматрати као нешто што се не да поиравити. Српека раеа квари се, ама она није нонпштена. Поправка је још увек могућа. Није искључена могућност да се она прпбере и иоврати изгубљене позиције ири свем том, што ће антрополошки знаци данашњег продирања немачког Запада на словенски Исток остати као сведок догађаја наших дана. Заптто се случај који се десио с чешким народом не би поновио у српскнм покрајинама. Зашто да трајаптност првобитног духа мора зависити од трајности првобитне расе? Народној историји не може се прописивати маршрута. По руско-турском рату мис.шло се у опште. да је Црна Гора извршила своју улогу, п да ће је после јуначког живота покоситн нејуначка смрт, којој ће иретходити за неко време неславно животарење. Док међу тим та груда земље живи и данас и нодстиче ерпеку мисао снажно и јако као и пре... У главној дубровачкој улици, на корзу, мој кочијаш спази „поштеног Турчпна“ Омера. о комеми је већ говорио. Позва га. К нама приђе младић натмурене сиол^ашности. > говору слагао је полако реч на реч. Пристао је одмах да ме иовезе у Требиње за 2 Форпнте, али под том погодбом да са мном у колима пође и требињски еусед и трговац Лука Грбепшћ. Нпшта нисам имао против тога, на против било