Delo

ДВАДЕСЕТОГОДШИЉА ОКУПАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 143 ми је мило П1ТО ћу иутоватп у друштву. Дакле, погодисмо се. дајући један другом руку. У том Омер ману руком за појас. извади кесу. отвори је и рече: ,,Ево ти каиаре‘\ пружајући ми једну Форинту. Нисам могао да. схватим зашто ми Турчин даје канару, кад ништа од мене није купио. Да не узмем капару али и да не нашкодим себи, рекнем: „Не треба мн твоја капара. Омере, Турчин је и без канаре ноштен.а ..Хвала ти!“ одговори Омер н лаким поклоном захвали се. Кад се беше удалио, запптах кочијаша, шта је то с том „капаром“. .,Е. то вам је у Хердеговини тај нови поредак: кад је Шваба дужан, он тужи свог повериоца, а кад негпто купи. мора му онај од кога купује дати канару а не он њему.“ Отворено неповерење према свему овдашњем ! Варалице! номислих у себи. II Лука Грбешић — Чесп и окупација. У 4 часа после подне Омер је био на одређено место а с њим и Лука Грбешић. Рекао сам већ, да је изглед Омеров натмурен а гово}) ранав. Први поглед на њега. није оставњао пријатан утисак, али није било тешко видети, да се иза незграпне његове спољашности скрива добро и здраво језгро. Са мном га је зближило већ и то. тпто нисам хтео примити од њега каиаре п што сам похвалио мухамеданско поштење. Терајући кон.е погледао је у мене живо и зачуђено. А кад смо се пустили у разговор, Омер је заћуткивао и сагињао главу. Видело се да размишља, а и глас му постаде мекши. Лука Грбешић беше постарији човек, тии Србина одгајеног под турским приликама. Говорио је слободно и мирно. увек једним тоном, и ништа га није узнемиравало или дражило. Своје мисли и назоре није тајио: исказивао их је ис-