Delo

146 Д Е Л 0 „Чеси су од свију Шваба најбољи“, додаде Омер , који је дотле пажљиво слушао наш разговор. Л видитеи, рекох срдачно, неисправљајући погрешну похвалу Омерову, „кад би хтели да говоримо о користи коју ћу имати од овог путовања по вашој земљи: ја бих сматрао за велику корист то. што сам чуо и уверио се, да Чехе волете. да им верујете, да их цените и поштујете. О томе сам чуојош у Црној Гори.а1) „А ви сте били п у Црној Гори?“ упита Лука са неким дивљењем. Аустрија забрањује додир људима из окуиираних зема.ља с Црном Гором. II ако је Црна Гора веома близу , .људи из окуипраних покрајина врло се мало мешају с њоме, па и при најмањем додиру излажу се опасности да буду гаљани од стране окупационих власти, тако да је посета Црне Горе за њих нешто необично. скоро побожно подузеће као нут у Јерусалим. Тим поступком својим босанска је влада иостигла сасвим супротне ресултате но што је желела.* 2) „У Црној Гори, причао сам им, наишао сам на неколико херцеговачких емиграната. Они су сви осуђивали окупаторско насиље, само су ми хвалили Чехе. За Чехе веле не само да се у нрнватном животу битно разликују од осталих народности аустро-угарских, не изузимајући ни словенске , већ и у служби. Некако се у њих види вшне човечности , више саучешћа према подјарм.љенима и потиштенима, више готовости да помогну сиротињи и да заштите онога коме се чини неправда. Тамо сам сазнао за Факт, који ме је неизмерно обрадовао: Чеси и окупирани народ су се збратимили т.ј. они су се не само Форме ради спријатељили, него су се душевно тесно зближили. То је доиста за ириповест кад се тако што деси између два народа, на ма то била и словенска, који су , по простору тако уда.љени, а васпитани у разним културним ириликама, иодељенп у разне вереЛ ') Писац ових путописних слика живео је дуже времена у Црној Гори за време ратова 1876-7 г. Уред. Дела. 2) Исто ово све важи и за Србију, која је од окупираних покрајина ограђена правим кинеским зндом у сваком па и у литерарном погледу. Уред. Дела.