Delo

ДВАДЕГЕТОГОДИШЊА ОКУПАЦИЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 143 до најдаљих и највиших. Пошљи за њом дедективе (шпијоне), агенте изазиваче, да јој уђу у траг или да је изазову на преступну реч, за коју би тешко иснатптала , они ће ти се вратити посрамљени. Код њих се истина не може навести ни на формалну необазривост, из које би се кривим тумачењемисирео злочин, који би је одвео бар у затвор, ако не на вешала. Она се види, али се не може да опипа ни ухвати; зато је се многи боје као страшила. „Шта вас доводи у пашу тужну Херцеговину ?“ упнта ме Лука Грбешић, иошто ме је најпре добро промерио. „Хоћу да разгледам Херцеговину и Босну , како напредују под аустријском управом, колико су коракнуле напред, како се просвећују и како уче немачки". „Је ли вас ко послао овамо ?“ нродужи Лука гледећи ме нраво у очи. „Не, долазим из сопствене побуде и о свом сопственом трошкуК „А зар вам неће бити жао тротнка, кад видите да у нас није све онако, као што ви можда замишљате ?“ „Ја унаиред ништа не замишљам. Желим добро вашем народу, али хоћу на делу да се уверим како му је, па ћу тек онда да изводим закључке о његовом положају”. „А нашто вам то ? Од какве вам је користи све то ? „Лично ни од какве. Хоћу да видим, тек да знам, и ништа друго. Ван граница Босне и Херцеговине наилазимо на многе људе који су били у вашим покрајинама, или су о њима читали или слушали. Сви они деле се на два непријатељска табора. Једни тврде да је окупација учинила за вас несравњено много, управо да је чудеса створила, а други на против кажу да вам је страхота нашкодила, да вае је бацила у гори положај но што сте били иод турском управом, да сте у крајњем очајању и без наде. Шта је од тога истина ? О томе хоћу да се уверим својим очима, те да могу кад се поведе реч о окупираним земљама, једноме рећи : тако је, брате ! а другоме: опрости, брате, није тако !“ „Види се, да сте ви Чеси наша искрена браћа, кад се тако о нама бринетеА Дело XXI 10