Delo

ДВАДЕСЕТОГОДИШЊА ОКУЛАЦИЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 153 већ сам му изнео и тамну страну, скинута је клетва с чешког народа, коју су му натоварили познати четпки бирократи из времена Метерниха и Баха. Ово долази заиета у ред најславнијих културних успеха чешког народа у нагаем времену. Пред нама је на близу погранични камени одсек Дријено, које се прославило 1875. г. тиме, што га је шака ирвих устаника дуго држала поседнута. Али оку се не може одолети, и ако га чекају толико радознали иредмети преко границе, да се још једном не осврне натраг и не баци иоследњи поглед Јадранском мору, с којим се овде раставља. а које се плаветни и у недоглед шири од богате жупске долине, преко које води знатан део пута Дубровник-Требиње. То је једна од најглавнијих, највеличанственијих слика на далматинском приморју која се нред нама отвара. III Пут по окуппранпм земљама За мене је било важно питање да ли ће ме пустити у окупиране земље, премда се показало да је оно било излишно. Интересно је да ми нико у еуседним земљама, Хрватској и Далмацији, није умео наеигурно рећи, је ли сваком слободан приступ у окупиране земље. Да ме нису пустили, не би била за мене највећа несрећа у животу. Био би сиромашнији само жалосним утисцима и искуством. Пре неколико година објављен је био у „Народним Листима“ допис из Босне — био је то један од оних дописа. који је босанску владу страховито .једио, јер је износио ствари. које су могли знати само окуиациони чиновници — у ком је споменута била и моја маленкост. Говорило се у допису, да је босанска влада 1883. г. наредила свима пограничним стражарима, да пазе на моје путовање по окупираним земљама, и чим пређем границу, да јаве у Сарајево. Не знам шта је босанска влада нашла интереснога на мени, и зато ми је изгледало да није немогуће да ће ми се пре сметати у путовању. но што ће ми пружити олакшице.