Delo

154 Д Е .1 0 Зато сам био спреман на све евентуалности и пшао сам ка херцеговачкој граници снабдевен насошем као и за у најудал.еније земље. Лука Грбешић је добро знао да њега неће зауставити. 1Га граници изишао нам је на сусрет старешина пограничне страже с књигом, нером и мастилом у руци. Лука се маши за пасош, али му овај махну главом да га не вадп. Мени нружи књигу и учтиво рече да се запишем. У књизи су рубрике за име и нрезиме, занимање, откуда и куда се путује? I [релистао сам брзо неколико страна у књизи, да видим ко најчешће нутује по окупираним земљама. Трговачки агенти п келнерице. Лало ми је у очи да се нико није записао ћирилицом. Записао сам се тим словима. Лука није могао својим очима вероватн да би неко могао толико смелости ноказати. Пишта није рекао, али је узео књигу н добро је у њу завирио, да се увери, да ли је истина, да се странац с којим се данас случајно сусрео, иотписао словима, која су н.ему света, али којима се он не би смео потпиеати у овој књизи 11од жандарском контролом. Али се чинио као да иосматра пме испред мог потписа, које се звало „Матилда Рајф, келнерица из Будапеште, путује у Требиње.“ Срицао је то име гласно, очевидно да и Омер чује. Омер се стресе. Стражар узе кн.игу, погледа на моје име, осмехну се, климну учтиво главом и затвори је. „Пре неколико тренутака прошла је овуда“ рече и оде. Омер поче. немнлостиво да шиба коње. Да се овде задржимо те да разгледамо, како по окупираним земљама нутују странци а како домородци. Пређе су органи политички и јавне сигурности у обема окупираним земљама чинили све могуће да странцима, ако су ијоле били сумњиви, стварају непријатности у путовању. За свакпм је слат читав рој шпијуна, који су их иратили у стоиице, било на јавним местима, било у приватнпм домовима > ђе ли ко у кавану, одма се згрне по неколико шпијуна око н.ега. Седали су за исти сто, за којп је он сео, пиљили су му у зубе, подмигивали су се међу собом, шанутали су, записивали но што год у записнике.