Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 163 своју аутобиограФИЈу (повељу ову пздао је Љуб. Стојановић у 3. Споменнку), — фалзификат, те је према томе прави нзвор за оно прпчање о саборима (стр. XVIII—XIX.) — А. Е. Данило. Год. 1354. бпла су без сумње два сабора п Додатак Законику није донет на сабору, на коме је Сава изабран за патрпјарха. Али Новаковићев једини доказ за то, као да друго кодиФиковање ннје „рађено припадом при изненадном сазиву Сабора поводом смрти патријархове“ (стр. XXV.) није довољан. Међутим резултат Новаковићев је добар, алн се он даје потврдпти на други начин Сабор, на коме је Сава пзабран за патрпјарха, држан је у децембру 1354. год. (Петопнс 184,32.), а не ујесен као шго мпсли Новаковнћ. Међутнм сабор на коме је допуњен Законик бпо је 6862. г. пндикга 7. (стр. 103) пзмеђу 1.сеат. 1359 и 1. септ. 1354 г. Са■ бор дакле, на коме је донета доауна Законику, није идентичан са сабором, који се у децембру 1354. састао ради пзбора пагрпјарха. Закључак г. нисца да тек носле прогласа патријаршије „впдимо где цркву на саборпма заступају патрпјарх, митрополпти и епископн с осталим црквеним застуаницима* постао је непажњом случајно, јер је неколпко страна пре тога (стр. XVII.) казано да су п под Првовенчаним н под Урошем и под Мплутином п под Драгутипом сабор сачпњавалп: еипскопп, игумани ц властела (в. п стр. XVIII.). У трећем одељку расправља писац о постанку п склопу Законика. (стр. XXXII—13Х.). Важно је доказивање противно Флоринскоме, да Законпк нпје додатак п допуна Властара, него засебно дело п да није донет на једном него на два сабора. Заннмљнво је и расправљање Новаковпћево о изворпма Законпка. Пптање ово заслуживало бн засебну студпју, која би законодавство Душанова доба оценила са културно-исторнјског и правног гледишта. За правилну оцену Законнка ваља знати, да ли је законодавство онога доба било прост скуаљач старијих законскпх одредаба п внзантијских закона, или је оно тежило да даје дпрективу у правном жпвоту нашега народа, да спречава зло п да унапредп живот државнп у сваком правцу. Ако тп законодавни сабори нису билп простп скупљачн старпх закона, опда је на њима без сумње бпло разних струја п праваца међу члановима. Важно је за нас да знамо: која је струја пмала превласт, т. ј. да ли су закони мењани г нови доношепи у корист владаоца пли у корпст властеле плн у корист свештенства? Ако је законодавство хтело да регулнше и унапреди државнц жпвот, да лп је оно успело у томе? Да ли је н у колико је та законодавна радња спречавала плп помагала распад Душанове државе и пад српског народа у борбп с Турцима? И, пре свега, какав је одношај законских одредаба у Законпку Душанову према старпјпм законским одредбама српскпм п према византијскпм законима? На нека од тпх питања одговорноје узгред Новаковнћ у својој расправп, алп пре него што добпјемо тачан одговор на сва поменута пп-