Delo

164 Д Е Л О тања не можемо тачно оценнтн законик Душавов са културног, правног и нсторијског гледишта. Новаковићева је главна намера бнла: издпње Законика, а главна заслуга му је: резултати о редакцијама. С тога су V овој књизп" најважнијм IV. и V. одељак, где се говори о преписима1) (стр, СХ—СХХХХЦ) н о одношају нреписа и прерада међу собом (стр. БХХХУШ — СХ1ЛХ). Питање о редакццЈама н подела група у главпом је нзведена у закључку (стр. СХ1«УШ—СХИ1Х.), и будућа научна нстражпвања тешко да ће на томе закључку много мењати. Веза међу рукописима у слицн, ма да је удешена према закључку, ннје сасвим тачна. Особито је тешко са ходошким и раковачким иреписом. Подела група, како је удеспо Новаковнћ, свакако је тачна, алп се нн један од познатих рукописа не може безусловно подредитп јеАној групи: сваки рукоиис на много места одудара и од своје групе п од групе, којој .је иодређен. Раковачки рукопис често Је блнжп призренском или струшком но атонском, ходошки нсто тако; често је и најмлађа група очувала боље старину но старпје, те се приближује најстаријим редакцијама (н. н. члан 43, 145). Рукописи разнпх група немају свуда нотпуне везе а подррђености својнм групама јер нису наравно свп рукописи појединих група сачуванн. Сваки нов рукопис бнће нова карика, која ће тешње везпвати и рукописе и груне међу собом. Важна је врло у законику директна и индиректна стплнзација где је говор о цару.2) Новаковић се повео' за Флорннским, па је све млађе групе издвојио по индиректној стилнзацији (,цар“ место »парство ми“). Али нп Флорински ни Новаковић нису опазили да индиректна стнлизација иочиње тек од 101 члана' до 81 са врло незнатним одстуаањима свуда је директна стилизација чак и у најмлађим иреиисима. Према ДОсадањем материјалу тешко је казатн зашто је то тако н зашто је н. п. задржавана стилизација „до овога сабора“ (чл. 83, 124)? Ја .знам врло добро да оно доба и оне људе не можемо мерити нашом мером. Ипак само у њиховој технпчкој невештинп не могу да нађем довољно разлога некопзеквенцијама какве се у Законику налазе. Кад је неко већ дотернвао Законик зашто је директан стнл замењивао тек од 101 члана? Зашто је прн кодиФвкацији метао сваки Законик за себе3)? Зашто није мењао днректан стил, где је говор о сабору; н зашто је изостављао неке чланове? За многе изостављене чланове не може се ни') Тумачење проФесора Јиречека о називу ходошког преписа (стр. 1јХХУ.) натегнуто је и без сумње погрешно. Препис тај носи назив зацело по манастиру Ходошу. 2) Можда су чланови где је у оригиналу била директна стилизација старије законске одредбе, а чданови са индиректним стилом нови или измењени нараграФИ? 3) Разлог г. Новаковића, да га је у томе спречило „осећање о два законика, 0 два зборника" није довољан, јер кад је кодиФикатор премештао параграФе, поправљао и изостављао, могао је и то урадити.