Delo

КРПТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 181 Број врста у остадим локалностпма мањн је. У Видппом Потоку нађено је 68 врста нз 28 родова; у Зајачи 32 врсте из 19 родова; Зајача сс досга подЈдара са Вилпним Потоком, јвр јо нађвно 32 врств којс су ааједннчке за оба места н т. д. Жедетп је да се ппсцу ускоро укаже придика те да овај овако темељно отпочети рад н даље са успехом пастави. 18. XI. 1898 г. у Београду Жпв, Ј. Јуршипћ .4. Ривијера ОСНОВИ Мвђународног права, књига друга лревео и допунио Д-р М. Р. ВесниК, Београд, државна штампарија, 8-на стр. 501, цена 6 динара. Овом другом свеском завршено је, у срлском допуњеном преводу г. д-р М. Р. Беснпћа, ово важно н пзврсно дедо по Међународном Нраву покојнога АдФОнза Рнвијера. Тако је сад српска књнжевност трајно обогаћена једннм ваљаним, управо првокдасним дедом, потакоједној за нас важвој грани науке као што је Међународио Право. Кад овоме изврсном спису додамо превод г. д-ра Ж. Милосављевића Функ-Брентанова деда о Међународном Праву, па нревод д-ра М. Р. Весннћа Нпсова деда о Пореклу Међународног Права , за тим Данагање Ратно Право и Даиломатско и Консуларно Право од г. Г. Гершпћа, онда чак п не рачунајућп ноједине монограФпје н расправе пз ове науке које су на нашем језику пзашле, можемо са задовољством рећп да је сада срнска књижевност придично — богата у овој врсти научнога и књижевнога рада. Наравно то све с обзиром на мдадост наше књижевности у опште, н на нашу окодину. Госнодин др. М. Веснић је добро учпнио што је ову завршну свеску г. Рнвпјерова деда допунио и приднчно потпуном библиограФнјом досадашњих радова по међународном праву у нашој књижевности. Наравно да је ту прво место заузео г. Г. Гершпћ п многобројиошћу и ваљаношћу својнх студнја и радова. Тако је, поред задовољења и једне опште потребе, г. др. Веснпћ успео тиме пдатити и један мади дуг мдађе гелерације старијој, која као да је бида већ мадо срдита на своју насдедннцу, што често, можда п нехотице, хоће да заборави тегобе с којпма се старија генерација борида у свом раду и освајању терена по некпм књпжевним посдовнма и научним гранама. Биће од интереса, којп нде даље п од пнсца и од преводиоца овог ваљаног деда, ако овде споменемо да је о сраском ареводу његову нзашао прнказ у Ееуие с1е сћоИ ћМагпаГопа! е! с1е 1а Бе§1з1аВоп сотрагАе с нарочитнм обзиром на допуне деду од г. др. М. Веснпћа. Приказнвач је бпо