Delo

180 Д Е Л 0 0 плођењу н развпћу ових ситних животињица у оиште се мало зиа. ФораминпФери живе у слапој — морској — или полусланој води. Неке живе и у слаткој води. Где живе, живе свуда у великој количини; а кад изумру њихове се љуштурице нагомилају у бесконачио великом броју. Макс Шулце избројао је 50.000 ФораминиФерских љуштурица у једном граму песка, узетога са пристаништа Гајета у Италнјн. У старим морнма ФораминиФери су обилато живели као и у садашњнм океашша. Од две тисуће оппсових Фела две трећпне су изумрле. Међу њима налазе се прелази нзмеђу најразличитијих облпка, те су ови бројеви само нриближии, јер је род овде често скоро исте вредносги као Фела у виших животиња Најстарији фосилни ФораминнФери нознати су из Формације силура. У карбону се налазе читави банци. У белој кредн обнлују, п иродужују се у терцнјару. Наш вредни терцијаролог, г. II. С. Навловпћ, уз ироучавање терцијариих Фосила, нарочито молусака, поодавна се бави н изучавањем мнкроскопских фосилних ФорамнниФера, који су налажени у терцијарним наслагама по Србији. О овоме се слабо шта знало п у иас и у страној лптератури пре овога рада. А овнм радом г. Павловпћ је јако унапредио познавање тих Фоснла. Он је се јаче почео бавитп ироучавањем фосилне мнкроФауне, коју састављају иоглавито ФорампниФери, од 1893 године. Да изради и довршн овај посао знатпо му је ломогло бављење у Бечу п Загребу а за оно време док је одсуствовао од редовне дужеости, Рад је започео и довршио у геолошко-палеонтолошком заводу Вел. Школе п овај „11рнлог“ је резултат трогодишњпх студија. При проучавању и одредби фосилних ФораминиФера пз Србије, ппсац се послужио многом лнтературом, да не рекнем готово свом колико је до сад има. Преко 90 дела од разних нисаца, из разних земаља и предела писац је консултовао док је овај ио обиму мали алн по вредности велики посао довршпо. Г. Павловпћ нроучио је Фосплне ФораминнФере пз једанаест локалностп, а те су: Вишњица код Београда, Вилин Ноток код Брасине изнад Лознице, Зајача код Лознице, Беликп 51окри Луг код Београда, Београд (тврђава пзнад амама), Раковпца код Београда, Голубац, Војнлово не далеко4 од Голупца, Дубокп Поток у крајинском округу, Великн Пзвор код Зајечара, Суви Поток код села Чокорања у тнмочком округу. Бројем Фела пајбогатпји су плави, јако пластичнп слојеви глине у Вишњпци код Београда. Из те локалности прикупљеио је и одређено на 100 разних врста разређеннх у 30 родова. Међу њпма нађене су и три пове врсте, које је писац оппсао и насликао, а обележпо пх је именима својих учитеља. Тп су ФораминнФерн : ГгопсИсМапа 2ијоу1сапа, ГгопЛјси1апа Рап&сапа, ВПосиПиа Вок1сП.