Delo

Б Е Л. Е Ш РС Е ДРУШТВА Српска Краљевска Академија издала је Саоменик XXXIII, са овом садржмном : 1 Икона Јована Матеја Басарабе , приказао епископ Димитрије; 2. Свитак на иергаменту из XIV века, нрепис епископа Димитрија; 3. Рада РадосављевиК тамнавски буљубаша, прерадио М. Ђ. Милићевић ; 4. 0 Василију Петровипу Владици Црногорском, од Д. Руварца* Прнлози иси исати из митроиолггтско-народне архггве у Карловидгма и Додатак. 5. О манастиру Рачи и Беосину, написао Д, Руварац. б. ТворенЈаДоментЈана и Теодос1а, написао II. С. Срећковић. Изапгао је и Глас 1ДП. ирви разред, са овом садржином: 1. II. Ј. Лчивковпћа: Други иргглог алгебарским влагџгма вишег стеаена, 2. II. Ј. Живковића: Један метод за г^ртање кривих лгснија у равнини. 3. М. Петровића; 0 електричним осцилагцијама ири исиражњавању кондензатора; 4, II. С. Павловића: Пргглог иознавању форамггнифера из II медитеранских слоЈева у Србији\ 3. Ж. Ј. Јуришића: Прилог флори кнежевине Бугарске; 6. Д-р Р. Лазаревмћа: Ирилози за грађу етномологи]е Краљ. Србиуе П Макролеиидоитере околине Београда: II Не1егосега. 7. Ј. М. Жујовића; О вулканској областгг иод Источним Балканом. — Као засебно издаље Академијино изишлаје: Автобиографија аротосинђела Кирила ЦвјетковиКа и гвегово страдање за иравославље. Приредио Димитрије Руварац. Нов председник Академије Наука биће г. др. Јован Ристић, бив, краљ. намесник. Указ још није изашао о иостављању, али ће без сумље у скоро изаћи. Чудновато је да наша штампа не нознаје закон о Академији, те бележећи ову вест, ногр шно саопштава својим читаоцима да је нов председник Академије (г. Ристић) ^изабрани, а не иоставл>ен, као што је у истини и по закону. Збирка нових речи за речник српске академије наука. —- У лексикограФскозг одсеку наше академије наставља се под, новим секретаром г. Мпмчилом Иванићем живо рад који је био заостао услед преране смрти иокојнога др. Ђ. С. Ђорђевића. На овом ћемо месту споменути само збирке нових, до сад у речницима непознатих , речи из народа, које су академији стигле. Највећа је збирка — 7011 речи — нашега старине песника Змаја Јовановића (из разних српских крајева), за тим збирка покојнога Новака Радонића — 6684 речи — коју је академији уступила Матица српска из Новога Сада, па збирка Луке Грђића Бјелокосића која има око 4000 речи (већином из Гацка и Мостара али се већина тих речи говоре и по осталој Херцеговини). Остале су збирке мање али ипак знатне: проФесора Миленка Вукићевића (око 800 већином из Лепенице и околне Шумадије), Вељка Радојевића (око 500, из Боке), Светозара Бајића (482, из Баната) и Јована Срећковића (око 400 из Левча). Српска Књижевна Задруга. — За чланове управе Задругине изабрани су 23. декембра на место одељених чланова г. Др. Јована Јовановића и г Сиетислав I Ст. Симића, на место г. Уроша Благојевића, који је дао оставку, и на једно одавно већ упражљено место ова госиода: Живаи Живановић, Др. Милован Ђ. Миловановић, Богдан Иоповић и Др. Светолик Радовановић. Нов књижевни фонд. — Гоепода: Гаврило Јовановнћ , нроФесор , Драгомир М. Јанковић, драматур, Иавле Поповић, Сима Томић, Милутин Драгутиновић и Хенрмк Лилер, лрОФееорм, предали су Управи Сриске Кљижевне Задруге тиоућу и пет стотнна динара, прикупљених од пријатеља и сродника иок. Др. Ђорђа С. Ђорђевића. проФесора, с памером, да се , место венца на самртнички одар, оснује нарочити фонд покојникова имена. Управа је Сриске Кљижевне Задруге радо прихватила остварење овога племенитог смера и примила на руковаље