Delo

* ' (:: , Г* Г ■ г ‘у% * Л 1 > * V *-; 4’ 7 ( ј " г V * г ' V I с ' С_ ф с~ х \ - *• - г^ ■ с С Г с с I г , С 4 с ’ X- Л С Д\ ■ 1 } . { , { ' ОКНЦА ГЛУШЧЕВМЋ НГ преводи за Сриску Књижевну Зпдру(у\ алп тешка оолест. ко]а га је пре времена на штету српске књиге отерала у гроб, допустила му је да од тога важнога посла уради само једап део: ттревео је два дела ирЈве свеске, што ће чиннтп, од прплике, трећпну целога посла. Осим прознпх књпжевних послова, покојнп Окнца је штампао доста радова и у стиху: нарочито је препевавао е1зермонтова, од којега је у стнху превео ове му пес.ие: Мцири од којих је један део п у Делу изашао, песма о Нвану ВаснљевиКу, о младоме Оиричнику и одважном трговцу Калашникооу у „Јавору“ за 1893. г., Вегунац, козачка песма уз колевку (,, Дело“), Гранчица пз Палестине, Оиравдање, Несмеј ми се над иророчком сетом (,,Дело‘:), Молитва, Хвала, Све чама и тугч. Не. не веруј себи, Нророк. Бородило. Осим „Ђермонтова покојнп је Окпца препевавао Шевченка: Сан. Завет, Лете дани и ноГен одлеГу. Бајрона: Манфред, Надсона: Из дневника. Маште, Корнела Ујејског (с пољскога): Црни вео. Како је покојни Окнца знао изврсно рускп н од рођења говорио чпстнм као кристал језиком српскнм, то су његови ттреводи и по тачности и по облику одлпчнн; а да му је п избор био ваљан и укус здрав п леп то сведоче имена онпх великих песника п књижевника, нарочпто рускпх, чија је дела преносно у још сиромашну п потребнту српску литературу. Овај преглед, свакојако непотпун, показује доста јасно вредност и величпну губитка српске књиге који јој је донела смрт покојнога Окице. Алн он показује још нешто. Он показује и покојнпкове књижевне и — политпчке спмпатнје! Алн од нас не тражите да вам на овом месту и сад о том што више говоримо. За то није згодно нн ово место ни ово време... Нека нам је слободно још само толнко рећи: да је покојнп Окпца бпо редак карактер и одлпчан друг п пријатељ... Покојни Окица је умро у најбољој мушкој снази, у 41. години свога мучнога п бурнога живота. Лака му српска земља, коју је тако топло п тако паметно волео. Бог да му душу опростп. С. М. р. !л 'А уредник Др. Драг. М. Павловпћ ВЛАСНИК Ст. М. Протпћ