Delo

1 I 'т : 1-Ј 190 Д Е Л О која је са.мим бићем својим нама малпм и растргнутим народима словенским заштпта и чувар, дала му је више факултетско образовање. А она му је дала н доживотнога друга. Удар који је другога декембра прошле годнне тако силно погодио и породицу покојнога Окнце и српску публицистику, оставио је дубоке трагове своје смртоносне снаге и на покојниковим политичким друговима и пријатељпма. И њихова је туга за изгубљеним другом у толнко већа, што се смрт драгога им покојника десила баш у часу кад је публицистика у Србији преживљавала и преживљује најмучније дане , баш у тренутку кад га опи, другови п политички ирпјатељи, не могоше јавно и гласно нп ожалити. Публицистпчки ])ад покојнога Окпце везан је поглавпто за лпстове Нови Београдски Дневник, Поклич и, нарочито, Одјек, којему је он до смрти остао сталан сарадник а којему је бно дуго времена н фактички уредник. Ту су, у тим листовима, п многи његовп литерарни радови, којн се налазе и по другим, књижевним лнстовима (Вила, Јавор, Час, Гусле, Зора, Дело,), п које је данас тешко све искупити и распозпатн: покојнпк је, смеран у свему, и овде такав био теје многи рад свој штампао без потписа , па п без пкаквога зиака у онште. И Делг/ је покојни Окица давао, кад је од других нослова стигао, прнлоге , и онн су изашли нешто под његовим нменом а нешто под псеудонимом .ГаЈЈо под којим су се, као и под именом Белезис, нарочпто у почетку његова књижевна рада и пословн његови по другпм листовима јављали. Од послова у прози покојни Окнца је, колпко смо могли до сад разабрати и утврднти, штампао ове: други део В. Пгова романа Деведесет треГш (први је део превео г. Ј. Ђаја). Бајронова Дон Жуана, Ги де Мопасанову прнчу ВеЈ Атг, Шчедринове Скаске (не све) н још неке ствари истога рускога писца, Гаршина готово ирлога.. Корољенка: Сан Макара, 1 ора хучи, У рђавом друштву, Ат-Даван, Черкез, Стари звонар н др., Гончарова: У месту рођења (успомене). Овога тренутка се не можемо сетпти ниједне, али је сигурно да је и Гл.еоа Усиенскога приче покојни Окица преводпо. Последњн прознп рад иокојннка био је превод Толстовога знаменитога романа Гат и Мир, који је он узео бпо да у • % ■ % ' , . , ' . I X' Г I ' 1 X Ј ■V » | Ж •»• % > . к "Љ 1 В» > * " ) Ј