Delo

НА РАСКРШЋУ 195 — ГГа шта је с тим? — пита онај. — А да ме отпусте, куда би са женом и четворо ситне деце?! — одговори Веселин и приону на посао. Ућуташе. Друг Веселинов запали цигару, па иушаше ћутке и изгледаше нешто дубоко замишљен. II заиста труд Веселинов уроди добрим плодом. Једног дана га позва шеФ себи у канцеларију, и рече му како је необично задовољан његовим марљивим радом и вредноћом, те га је првог од свију осталих предложио за повишицу плате, а сем тога је учинио. да о новој години добије за непрекоран двогодишњи рад, као одлику од осталих, тантијему од сто динара у злату. Веселин је једва чекао после те вести. да стигне кући и обрадује своју жену изненадном срећом. После вечере, кад су деца поспала, седео је до неко доба ноћи и разговарао са женом еаветујући се како ће најбоље употребити тих сто динара. Направили су распоред шта ће се од тога коме детету купити. —- Баш бисмо могли Мики (најстарији синчић) купити нове ципелице — вели жена и поглади дете по образу. — Па да му купимо — одобрава Веселин задовољан па и сам приђе детету и пољуби га. У том мала Видица прокењка у сну и затражи воде. — Шта смо тој малој одредили? — упита Веселин. — Њој ће мама да купи нов капутић — вели жена. — Ала ће да се загледа, кад се обуче! — Нурчица мамина — изговори жена и пољуби дете. Један део од тога новца решили су да оставе нека се нађе за случај нужде и слабости. После тога су у разговору прешли на иовишицу плате. — Па то ћеш сада сваког месеца имати више по двадесет динара? — пита жена. — По двадесет.