Delo

Жена је одмах почела у иаметп распоређиватп тај вишак како се најбоље може употребити, а Веселин се мислима пренео још даље у будућност, и сањао о јотп већој плати и лепом удобном животу. — Боље бога ми да се почиње штедети но нека пара док су деца мала — саоншти жена закључак свога размишљања. Па онда ће бити и плата још већа — вели Веселин. Обоје ућуташе. Чује се како деца дишу, те им је то годпло као најзаноенија музика. Осећаху се срећнм п потонуше у мислима у још срећнију будућност. II Ни.је ирошло ни месец дана од овог доба, иа шеф опет иозва Веселина у своју канцеларију. — Звао сам вас због једне важне ствари... поче гаеФ и застаде мислећи шта ће дал^е рећи. По лицу му се могло видети, да му не бејаше најиријатније оно што жели да каже. Протрља чело и очи руком, иа продужп даље: То је управо ствар ваша лична, али... ја вас волим и хоћу само да вас упозорим... У осталом ви како хоћете... Шеф се диже при том са столице, заћута и пушећи ходаше тамо-амо. Веселину чисто стало дисање од неке слутње. Лице му час поцрвени, час пребледи. Обузе га чудно нестрпљење да што пре чује како ће шеФ завршити почетак своје беседе. По челу му изби зној и он га обриса руком. ШеФ на једном застаде и погледа Веселина, па запита: — Знате ли да је сутра избор општинске управе? — Знам. — За кога мислите гласати? Веселин иребледе и чисто осети како га ноге издају. Тхутао је дуго, а и не сећаше се да шеФ чека на његов одговор— Ви сте још млад човек, а вредни сте и тачни у сво-