Delo

Д Е Л 0 198 носи струготину од које је засут и поцепан каиут тестерашев7 што лежи крај ногара. — Струже, иомисли Веселин, па ииак храни своју иородицу... Сигурно и он има породице?!... Престругани комад дрвега паде на земљу. Тестераш се исправи мало, затим остави тестеру п иодиже са земље свој капут, те извади из њега дуван и баци га опет на земљу, мало подаље од ногара. — Нико још није од глади умро — мишљаше даље Веселин, па опет у мислима пређе на своју породицу, и чисто се осети прибранији, јачи. Док се Веселин бавио таквим мислима шеФ му је говорио како треба добро да размисли шта ће радити, јер му вели од тога зависи будућност. — Тим пре — заврши шеФ — треба да отворнте добро очи, јер имате, као што велите, већ н четворо деце. То сам имао да вам кажем. Сада можете ићи на посао. — Од јуче ми се почела рачунати плата са новишицом... Како се моја жена радује... Она је сирота већ решила, да од нрве повишице куни себи лице за хаљину... Па и нема лепе хаљине!... како је то радује!... Она п не слути шта би могло наступити кроз којн дан!... Мислио је Веселин улазећи у своју канцеларију. Он по начелима својим припадаше иолитичкој странци, која бејаше у опозицији. Тог истог јутра бејаше у новинама прочитао позив свима члановима странке, да у што већем броју дођу на биралиште, и гласају за кандпдате, који су истакнути у листи оиозиције. Поред осталога велн се тамо : .,На биралиште морају доћи сви чланови наше странке п гласати. Који не буде дошао биће као недостојан искључен из странке.“ Веселин је претурао акта, што беху иред њим на столу у намери да почне радити. Али од рада не могаше ништа бити. Изгубио је свако стрпљење, те не могаше ни врсте написати.